Pristup informacijama od javnog značaja

Informacije od javnog značaja su one informacije koje su sadržane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna.

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u suštini predstavlja  pravo na pristup službenim dokumentima.

Iz tog razloga je ova materija regulisana Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, broj 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010).

Ovaj Zakon uređuje pravo na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.

Četiri su osnovna zakonska prava u pogledu pristupa informacijama od javnog značaja (član 5. Zakona):

• pravo tražioca da mu bude saopšteno da li organ javne vlasti poseduje određenu informaciju, odnosno da li mu je ona dostupna;
• pravo tražioca da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se, bez naknade, omogućiti uvid u dokument koji tu informaciju sadrži;
• pravo tražioca da dobije kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju, uz uplatu propisane naknade u visini nužnih troškova izrade kopije dokumenta i
• pravo tražioca da mu se kopija dokumenta pošalje na adresu poštom, faksom, elektronskim putem ili na drugi način, uz uplatu propisane naknade u visini nužnih troškova upućivanja.

Ako je tražena informacija već dostupna javnosti, pravo je tražioca da ga organ uputi na to gde je i kada ona objavljena.

Ako dokument sadrži delove koje javnost nema opravdani interes da zna, tražilac ima pravo da mu organ javne vlasti učini dostupnim ostale delove tog dokumenta.

Zakon garantuje svakome pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, ovim zakonom ustanovljen je institut Poverenika za informacije od javnog značaja, kao samostalanog državnog organa, koji je nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Organ vlasti dužan je da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu kopiju tog dokumenta. Ako organ vlasti na zahtev ne odgovori u roku, tražilac može uložiti žalbu Povereniku, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Odgovorno lice u organu vlasti u skladu sa ovom Zakonom određuje jedno ili više službenih lica za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Obaveze ovlašćenog lica su da prima zahteve, obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja.

Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti, pa tražilac ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva.

Ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, obavezan je da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih.

U pogledu tzv.privilegovanih informacija koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.

Postupak za ostvarivanje ovog prava se pokreće podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti.

Zahtev se može podneti u pisanom obliku ili usmeno. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Kada se informacija traži usmeno, zahtev se saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.

Tražilac u zahtevu navodi:

• naziv organa vlasti,
• svoje ime, prezime i adresu, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice,
• opis informacija koje se traže i
• druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.

Informacije se mogu tražiti od bilo kog organa javne vlasti u smislu ovog zakona, koji bi po saznanju tražioca, obzirom na delokrug, trebalo da ima te informacije. Organi javne vlasti su:

• svi državni organi,
•  organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave,
• organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja,
• pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od napred navedenih  organa.