Један од најзначајнијих симбола Крагујевца је Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама, подигнут 1963. године. Дело вајара Миодрага Живковића се својом колосалношћу и белином издиже из питомог крајолика, симболично представљајући нежну птицу у лету. Када се поглед посматрача упути ка небу, видимо да су птици крила сломљена што указује на младе животе који су на овом месту прекинути. Због тога је споменик познат и под називом „Прекинут лет“. Међу грађанима Крагујевца, најпознатији је као „Пето три“, јер је одељење V/3 Прве крагујевачке гимназије изведено на стрељање. Симболика римског броја V је очигледна, као и трагична синтеза бројева и прекинутих живота. Последње речи професора Милоја Павловића, народног хероја и учесника Балканских ратова и Првог светског рата, уклесане су на камену испред споменика. „Пуцајте, ја и сада држим час!“ већно ће представљати идеал професора који је сопственим животом поделио судбину својих ђака.

Први театар у Србији

Налази се на простору на којем су немачки војници 21. октобра 1941. године стрељали неколико хиљада Крагујевчана, мушкараца, жена и деце. Повод за стрељање у Шумарицама били су немачки губици у борби са четничким и партизанским јединицама на путу Крагујевац – Горњи Милановац. У спомен на жртве стрељања, читав простор Шумарица је претворен у Спомен парк, који се простире на 352 хектара. Спомен парк „Крагујевачки октобар“ основан је 1953. године и у њему се, крај Споменика стрељаним ђацима и професорима сваке године одржава антиратна манифестација „Велики школски час“.

Изградњом Палате правде, највећег правосудног објекта, у којем је смештено 11 правосудних органа, Крагујевац је и званично постао правосудни центар централне Србије. Правосудни органи смештени у Палати правде, надлежни су  за подручје на којем живи око 2,5 милиона грађана Републике Србије. Овај савремено опремљен објекат, грађанима омогућава да на једном месту, ефикасно, брзо и са што мање трошкова обаве све послове везане за надлежности институција које се налазе у овом објекту.

Крагујевац – град идентитета и јасне перспективе, у будућност је кренуо изградњом Државног дата центра. Најмодернија дигитална банка података у свету, омогућила је повезивање различитих база података и развој услуга електронске управе за грађане и привреду. Овде своје податке чувају и неке од највећих светских компанија - IBM, Huawei, SOX, AIGO, Comtrade, Поштанска штедионица, РТС, Телеком Србија, Orion ...

На Ђурђевдан, 6. маја 1818. године, у манастиру Враћевшница, на предлог Милоша Обреновића сазвана је народна скупштина. Нахијски кнезови су акламацијом прихватили његов предлог да Крагујевац постане престоница Србије. Тим чином Србија је отпочела обнову своје државности, а Крагујевац постаје центар привредног, политичког и културног живота Кнежевине Србије.

Милошев венац је културно – историјскa целина града Крагујевца којa обухвата део средишњег градског подручја у којем се налазе најзначајније грађевине из престоног времена – Стара (придворна) црква, Стара скупштинa, Конак кнеза Михаила, Крагујевачка гимназија, Театар... Одлука кнеза Милоша да своју престоницу 1818. године смести у варош која је настала из типичне оријенталне касабе, условила је и локацију најзначајнијих државних институција, које данас након више од два столећа представљају камен темељац за развој националне културе.

ВТЗ је јединствен војно - индустријски и архитектонски комплекс у Србији и Европи. Ова својеврсна амбијентална целина састоји се од фабричких зграда и радионица, с краја XIX и почетка XX века. Град Крагујевац жели да симбол зачетка индустријализације постане место одакле креће нова будућност – тзв. “hub” за креативну индустрију Западног Балкана. Заштићен као културно – историјска целина, са преко 113 објеката различите споменичке вредности - очувањем, реконструкцијом, пренаменом, али и формирањем нових амбијената, даће импулс за трансформисање простора у фокусну тачку културног живота.

Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године. Данас у свом саставу има 12 акредитованих факултета који се налазе у шест градова централне Србије: Крагујевцу, Чачку, Јагодини, Краљеву, Ужицу и Врњачкој Бањи. Универзитет у Крагујевцу, свој настанак и развој заснован на концепту разуђеног универзитета, претворио је у једну од својих препознатљивих предности, која му омогућава да користи привредне и географске потенцијале и људске ресурсе територије која се простире на 5000 км2, чиме је постао основна полуга развоја и интегративни симбол Централне Србије.

Смештен између шумадијских брда Седиште прве престонице модерне Србије и колевка индустрије Балкана, у будућност је кренуо фићом... У Европу возом... Познат широм света као седиште војне и ауто индустрије… Данас је најзначајнија тачка hi-tech и шинске индустрије… Векове је спаковао у QR код... Креира нову баштину... Отворен и другачији... Оптимистичан и креативан… Географско, политичко, привредно, финансијско, здравствено, образовно, културно, туристичко и спортско средиште Централне Србије.