Култура

У надлежности локалне самоуправе у Крагујевцу су 11 установа културе.

Народни музеј Шумадије у Крагујевцу - Народни музеј Шумадије у Крагујевцу је основан 1949. године као обласни музеј који је покривао територије неколико округа односно Област крагујевачку, а са радом је почео 1951. године отварањем сталне поставке у Амиџином конаку. Народни музеј Шумадије у Крагујевцу је установа културе, припада категорији комплексних музеја завичајног карактера чија је делатност прикупљање, проучавање, стручна и научна обрада, заштита и презентација културних добара коју обавља на територији општина Крагујевац, Аранђеловац, Топола, Баточина, Лапово, Рача и Кнић.

Установа Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ представља препознатљиво име на простору Балкана као јединствена меморијална целина која успешно послује више од пола века, па самим тим и представљање публици на један специфичан начин је олакшано, јер већ по самом имену установе, већина разуме значај Меморијалног комплекса. У току Октобарских свечаности, које чине централни културни догађај за Град Крагујевац, Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ има водећу улогу. Поред примарног догађаја „Велики школски час“ на коме уживо сваке године присуствује више хиљада грађана Крагујевца и који је уживо емитован на Радио телевизији Србије представљање свих догађаја је интезивирано у месецу септембру преко савремених друштвених мрежа, сајтова културе, локалних тв реклама, позивница и др. У оквиру Спомен-парка основан је, 15. фебруара 1976. године, Музеј "21. октобар" с циљем прикупљања, обрађивања, чувања и презентирања документа о стрељању и жртвама, путем изложби и штампаних публикација. Поред тога, Спомен-парк организује традиционалне манифестације, док се изложбе из домена савременог уметничког стваралаштва организују у Градској галерији "Мостови Балкана" отвореној 7. априла 2005. године. На самом улазу у меморијални комплекс налази се зграда Музеја "21. октобар", архитектонско решење Ивана Антића и Иванке Распоповић. Унутар зграде, на њеном доњем нивоу, налази се галерија у којој је стално изложен циклус слика "Крагујевац 1941" југословенског сликара Петра Лубарде. Повремено се, у овом простору, приређују покретне изложбе уметничког и документарног карактера других музеја, антиратних центара, мировних покрета и асоцијација за заштиту људских права из земље и иностранства, док је на горњем нивоу 2003. године постављена нову, сталну поставку „Крагујевачка трагедија 1941“ групе аутора историчара Станише Бркића, Ненада Ђорђевића, мр Милана Кољанина, академског сликара-графичара Ирене Поуновић и академског сликара Игора Степанчића.

Историјски архив Шумадије Крагујевац је установа културе која прикупља, чува, врши заштиту и сређивање архивске грађе настале на подручју Шумадијског округа и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе, као и њено публиковање. Грађа Историјског архива Шумадије обухвата период од 1809. до 2013. године, док главнина датира из међуратног периода и времена после Другог светског рата. Највећи део документације је на српском, а мањи на руском, турском, немачком и француском језику. У депоима Архива, у девет група, разврстано је укупно 520 фондова и збирки (око 1800 дужних метара архивске грађе). Архивском грађом од изузетног значаја проглашено је 8 фондова, 2 збирке и 1 документ, а архивском грађом од великог значаја – 43 фонда и 3 збирке. Стручна библиотека Архива садржи више од 6000 наслова, углавном историјског садржаја. Данас је Историјски архив Шумадије у Крагујевцу установа културе од регионалног значаја, чији фондови и збирке представљају драгоцени извор за проучавање нововековне српске историје.

Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ Крагујевац, основан је 2006. године, од стране града Крагујевца и правни је и уметнички следбеник, КУД-а „Абрашевић“, основаног далеке 1905. године. По свом концепту рада, ово је једини Центар ове врсте у земљи и представља установу културе од националног интереса. Своју мисију „Абрашевић“ остварује кроз следеће делатности и ансамбле: „Ансамбл народних песама и игара“, „Омладински фолклорни ансамбл“, „Дечији фолклорни ансамбл“, „Школа народних игара“, „Велики народни оркестар“, „Позориште младих“ (драмска сцена, реч театар, театар поезије), Књижевни клуб „Абрашевић“, певачка група „Архаика“, певачи солисти, издаваштво и продукција Центра. Центар данас има око 500 чланова, разврстаних у више секција, које раде са великим успехом. Основна делатност Центра је извођачка уметност. Овде се негује традиционална култура и уметност како Срба тако и осталих народа који живе у Србији. Основни циљ је чување и неговање традиционалне културе и представљање богатства културне баштине кроз бројне програме које Центар припрема и изводи на сценама широм Србије и ван ње.

Музички центар Крагујевац је основан 2009. године са циљем успостављања институционалне организације музичког живота града као делатности од општег културног интереса. Представља повратак традицији извођаштва у Крагујевцу где је 1831. године Књажевско-српска банда кнеза Милоша Обреновића, а под вођством Јосифа Шлезингера, означила почетак модерне музичке и грађанске културе у Србији. Тиме су створени услови да градски музички уметници (ствараоци и извођачи, солисти и ансамбли) и градске музичке манифестације (концерти и фестивали) постижу виша уметничка достигнућа и потпуније задовољавају културне потребе грађана Крагујевца на подручју уметничке музике. Центар промовише пре свега уметничку музику, али су такође и други жанрови попут симфо - рока, џеза, етно музике заступљени на репертоару ансамбала који наступају у организацији Музичког центра. Програм је намењен љубитељима и познаваоцима музике као и професионалним музичарима.

Књажевско-српски театар основан је 1835. године. Поникло у време борбе за националну независност и у периоду када су постављени темељи културном животу у Србији, позориште у Крагујевцу делило је судбину свог народа, одржавајући континуитет преко разних дружина и позоришних формација. Обновљено после Другог светског рата, постало је најотворенија културна институција града чије се деловање осећало у ужој и широј средини. На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље. Театар у Крагујевцу који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште. Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Крагујевац је у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељује и Књажевско-сербски театар (1835. године). То је условило долазак учених Срба из Војводине који ће у Крагујевцу започети пионирски рад на културно-просветном пољу. У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу 1825. године. На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Крагујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора театра са задатком да организује рад позоришта. Крагујевачко позориште од 1965. године носи назив позориште “Јоаким Вујић”, а од 1970. Театар, у погледу репертоара и сценској реализацији дела остварује врхунска достигнућа. На Дан Театра, сваког 15. фебруара, најеминентнијим српским писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима, најстарије српско позориште уручује Статуету „Јоаким Вујић” (додељује се за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији) и Прстен са ликом Јоакима Вујића (додељује се за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству). Аутор Статуете „Јоаким Вујић” је Никола Кока Јанковић, академски вајар и члан САНУ - Српске академије наука и уметности. Из театра су 1965. године иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић, који су сваке године у мају одржавани у другом од десетак градова. Од 2004. до 2011. године театар је био домаћин Јоакимфеста, а од октобра 2006. године Међународног позоришног фестивала Јоакимфест. Као институција од посебног значаја за српску културу и уметност, Театар настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. године покренуо је издавачку делатност са сталним часописом Јоаким, основана је Галерија Јоаким, издао монографије добитника Статуете Јоаким Вујић, 2009. године објавио прву књигу из едиције Премијера, започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. 14. фебруара 2007. године на предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив, Књажевско-српски театар.

Дом омладине „Крагујевац“ је једна од најстаријих установа културе у Крагујевцу, основан 1984. године под називом „Омладински дом”. Једна од главних функција му је била организовање градских манифестација (Дан младости, Први мај), као и архивирање акција тадашњег омладинског активизма (омладинске радне акције). Мисија Дома омладине је развој и популаризација урбане културе младих као аутора и за младе као публике у региону Шумадије. По свом програмском садржају, Дом омладине је поливалентни културни центар који је од свог оснивања био усмерен ка музичко-сценској, ликовно-примењеној и књижевној уметности, да би се у новије време окренуо и према филмским и мултимедијалним гранама уметности. Едукативне активности, као секундарни задатак установе се највише реализују кроз позоришне радионице за децу и младе, али и кроз активну Музичку радионицу, Филмску радионицу и Ликовни студио.

Народна библиотека „Вук Караџић“ Библиотекарство има дубоке корене у Крагујевцу, а Народна библиотека је једна од најстаријих институција културе у граду. Крагујевац је у првој половини XIX века (1818–1841) био седиште важних државних, судских и војних установа српске државности и парламентаризма, али и колевка многих образовних и културних институција. Правни оквир за институционални развој настао је тек одредбама хатишерифа из 1830. године. Оснивају се институције од националног значаја: Суд народни србски, Совјет, Конзисторија, затим први оркестар Књажеско-србска банда под управом капел-мајстора Јосифа Шлезингера (1831), библиотека Књажеско-србске канцеларије (1832) и прва српска гимназија јужно од Саве и Дунава (1833) и у њој гимназијска библиотека. Државна штампарија, Књажевско-србска књигопечатња или Типографија под управом Адолфа Бермана из Београда је 1833. пресељена у Крагујевац и одмах након пуштања у рад, издају се Новине србске под уредништвом Димитрија Давидовића (1834), a Књажевско-србски театар под управом Јоакима Вујића оснива се 1835. године. Такође, прва државна апотека формирана је у октобру 1836. године као Књажевско-придворна. Лицеум – прва високошколска установа у Србији основана је 1838. године. Димитрије Давидовић је од обавезних примерака новина и књига, по узорима „библиотека европејских“ формирао при Типографији државну библиотеку која је 1838. пренета у Министарство просвете. Зато историчар др Дејан Ристић сматра да је прва библиотека формирана у Крагујевцу, а на њеним темељима је основана и Народна библиотека Србије. Крагујевачко читалиште основано је 1846. године, одмах после Београдског. Читалишта су улавном ницала као резултат приватне иницијативе, била су место окупљања појединаца који су показивали наклоност према књизи и писаној речи и због начина и организације рада сматрамо их зачетницима библиотекарства у Србији. По препоруци Државног савета и на основу Решења које је потписао кнез Михаило Обреновић 14. јуна 1866. године гимназијски фонд књига је институционализован као Јавна библиотека па се тај датум и година сматрају за дан оснивања Библиотеке. Преименована је 1920. године у Народна библиотека. Данашњи назив Народна библиотека „Вук Караџић" добила је 1953. године.

Установа културе ,,Кораци'' - Установа културе „Кораци“ је основана Одлуком Скупштине града Крагујевца 2017. године, као правни следбеник Привредног друштва Издавачка кућа „Кораци“ д.о.о. Крагујевац. Један од основних разлога оснивања је оживљавање и подршка издаваштву и то како у самом граду, тако и у ширем региону. Као правни следбеник Издавачке куће „Кораци“ д.о.о. Крагујевац, наставља се традиција Издавачког Друштвеног предузећа „Нова светлост“, Новинско издавачког и графичког предузећа „Светлост“ и осталих издавача у историјској вертикали града све до „Књажескосербске књигопечатње“, прве штампарије у модерној српској држави. Основна делатност Установе је издаваштво и то пре свега белетристике, монографских публикација, часописа и осталих штампаних издања, као и израда визуелних идентификација штампаних публикација (од идеје до графичке припреме за штампу) за све установе којима је оснивач град Крагујевац. Поред књига и часописа, ту су каталози, брошуре и сва штампана галантерија. Такође, једна од основних идеја и циљева оснивања Установе културе „Кораци“ је да се поред издаваштва, Установа бави пословима координације, пружања специјализованих (дизајнерских, правних и финансијских) услуга, медијског представљања, комуникације и односа са јавношћу и то пре свега за градске установе културe.

Позориште за децу и младе Крагујевац - историја луткарства у Крагујевцу почиње 11. октобра 1994. године, када је одржан 1. Међународни луткарски фестивал малих форми. Квалитет фестивала је из године у годину растао, а самим тим се све више јављала заинтересованост и потреба деце за јединственим местом где би се стваралаштво за децу у Крагујевцу неговало. Неопходност постојања професионалног Позоришта за децу и младе препознаје и Скупштина града Крагујевца и коначно 2003. године доноси Одлуку о оснивању "Позоришта за децу Крагујевац". Од 01. јануара 2004. године Позориште има статус правног лица и уједно представља најмлађе Позориште те врсте у Србији.

Завод за заштиту споменика културе Крагујевац - Завод за заштиту споменика културе Крагујевац основан је одлуком Скупштине среза Крагујевац 25. новембра 1966. године. У почетку рада Завод је територијално покривао подручје тадашњег Среза Крагујевац. По укидању срезова делатност Завода привремено је проширена на општине Велика Плана, Жабари, Петровац, Жагубица, М. Црниће, Кучево, Љиг, Мионица, Уб, Ваљево, Осечина, Крупањ, Љубовија, Мали Зворник, Лозница, Шабац, Владимирци, Богатић и Коцељева. Оснивањем Завода за заштиту споменика културе Ваљево, 1986. године, територије општина Подриња и Колубаре прелази у надлежност тог завода. Оснивањем Завода за заштиту споменика културе у Смедереву 1995. Године, општине Велика Плана, Жабари, Петровац, Жагубица, М. Црниће и Кучево прелазе у надлежност овог завода. Завод у Крагујевцу данас обавља делатност на територији градова Крагујевац и Јагодина и једанаест општина Шумадијског (Аранђеловац, Баточина, Топола, Рача, Кнић, Лапово) и Поморавског (Деспотовац, Свилајнац, Ћуприја, Параћин, Рековац) региона. На овој територији регистровано је 168 непокретних културних добара и то: 149 споменика културе (Крагујевац 43, Аранђеловац 12, Баточина 2, Топола 16, Кнић 11, Рача 5, Јагодина 20, Свилајнац 11, Деспотовац 5, Ћуприја 4, Параћин 15, Рековац 5), 9 археолошких налазишта (Крагујевац 2, Аранђеловац 1, Баточина 2, Јагодина 1, Деспотовац 1, Ћуприја 1, Параћин 1), 6 просторно културно-историјских целина (Крагујевац 3, Аранђеловац 1, Топола 1, Јагодина 1) и 4 знаменитa места (Крагујевац 1, Аранђеловац 1, Деспотовац 1, Ћуприја 1). Основна делатност Завода је спровођење система заштите споменика културе, просторних културно-историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места, као и свих осталих добара, која су у овој институцији евидентирана, уписана као добра која уживају предходну заштиту и имају одлике на основу којих заслужују да буду заштићени од стране државе.

Градској културној понуди доприносе приватне организације и државне институције у области културе и уметности. Посебно истичемо: Филолошко-уметнички факултет (ФИЛУМ), Музичка школа „др Милоје Милојевић“, Студентски културни центар, приватне галерије, школе глуме, балета, музике, клубови књижевника и писаца, културно-уметничка друштва, са којима је Град остварио продуктивну сарадњу у преходном периоду. У претходном периоду формирани су нови ансамбли, као и изграђени нови објекти за потребе културе. У оквиру Музичког центра основани су нови ансамбли: Градски дечији хор Мали лицеум, Симфонијски оркестар Града Крагујевца и Академски оркестар акордеониста. Легат Николе Коке Јанковића (нова организациона целина Народног музеја Шумадије у Крагујевцу), нова Галерија Мостови Балкана, Кућа Ђуре Јакшића (организациона целина Народне библиотеке „Вук Караџић“), Савремено позориште (Дом омладине), Руски кутак (народна библиотека).