Почетком деведесетих година XX века, промена опште политичке климе у Србији довела је до захтева за повратком традицији у свим областима друштва. У новонасталој ситуацији, а примарно подстакнута неопходношћу повратка традиционалних државних симбола и националне симболографије уопште, група наших еминентних стручњака, почетком 1991.године основала је Српско хералдичко друштво “Бели Орао” (у даљем тексту: СХД).
У првој деценији постојања СХД је урадило велики број пројеката из свих области свога рада, а у области територијалне локалне хералдике успело је да успостави у међународним оквирима признат стандард тзв. српске градске хералдике. У том корпусу градске хералдике, кога чини више десетина грбова градова, општина и насеља Србије, Црне Горе и Републике Српске, значајно место припада и грбу града Крагујевца. Пут до његовог усвајања није био ни брз ни лак с обзиром на време и околности у којима је настао.
На седници од 17.априла 1996.године, Скупштина града Крагујевца усвојила је Одлуку о грбу и стегу града Крагујевца и Одлуку о употреби грба и стега града Крагујевца (оба – Сл. лист града Крагујевца, бр. 4/96). Крагујевац је први пут у својој историји добио права хералдицка знамења, достојног репрезента свог значаја. Хералдичким средствима испуњени су сви захтеви Титулара. Као трансвременски и надидеолошки усвојени грб хералдички говори о Крагујевцу као најзначајнијем центру Шумадије, некадашњој престоници Србије, зачетнику модерне индустрије, баштинику српске историје и традиције, просветно-културном и универзитетском центру Србије, као и о једној од највећих трагедија модерног доба. Грб града Крагујевца, као и сви градски грбови по стандарду српске градске хералдике, има три нивоа: мали, средњи и велики.
На нивоу основног – Малог грба – грба опште примене, који се као такав користи у свим приликама, хералдичким средствима су представљене основне историјско-географске референце града. То је штит са грбовном сликом чији блазон (хералдичка дефиниција грба) гласи: “На сребрном пољу црна отргнута глава вепра, златно оружана, црвеног језика, рањена у цело по косини црвеном стрелом; глава штита расцепљена, десно на црвеном сребрни крст измеду четири иста таква оцила бридовима окренутих ка стаблу крста, а лево на црвеном две унакрст постављене сребрне топовске цеви устима навише”.
У глави (горњем делу) штита, у хералдички десном (за посматрача левом) пољу налази се сребрни крст између четири сребрна оцила на црвеном пољу – седам векова стар симбол Србије и српскога народа, а у овом случају директна алузија на Крагујевац као престоницу Кнежевине у првој половини XIX века. У хералдички левом (за посматрача десном) пољу на црвеном су две унакрст постављене сребрне топовске цеви као симбол крагујевачке тополивнице – зачетка српске модерне индустрије.
На нивоу службеног – Средњег грба – грба администрације тј. градских органа управе, поред штита са грбовном сликом јављају се и хералдичке параферналије (додаци, хералдички украси) који причу Основног грба допуњују додатним елементима.
Златна бедемска круна са четири видљива мерлона (зуба) је територијална ознака која хералдички говори да се ради о граду са више од 100.000 становника, док златна драгуљима украшена дијадема хералдички означава да се ради о престоном или пак граду који је то некада био.
Коначно, на нивоу церемонијалног – Великог грба – грба највишег ранга, који репрезентује град у посебним и строго утврђеним случајевима и на за то одређеним местима, додатним хералдичким параферналијама заокружује се хералдичка прича о једном граду.
Као држачи штита појављују се са обе стране по један на узлет спреман хералдички крагуј (у хералдици – једноглави орао природне боје) као директна асоцијација на могући топоним града. Око врата на плавој траци обома им виси штит и то плав са отвореном сребрном књигом златног повеза – код хералдички десног, односно црн са три златна стуба и преко тога обрнути сребрни шеврон – код хералдички левог држаца. Симболика књиге је више него очигледна и говори о знању, култури и образовању и Крагујевцу као универзитетском центру Србије, док је у другом случају комбинацијом боја и хералдичких фигура представљена велика трагедија (црна боја) у којој је страдала и младост овог града (златна и сребрна боја – симбол чистоте и невиности), као и директна алузија обрнутог шеврона ( V ) и три хералдичке греде ( III ) као ознака мученичког V-3 разреда Гимназије.Ту су и стегови – хералдичке заставе, и то стег Републике Србије као надређене територијалне инстанце – хералдички десно, и стег Града Крагујевца – хералдички лево. Стег Града Крагујевца је квадратан, беле боје, са представом хералдичког крагуја спремног на узлет који стоји на одсеченој плодној грани храста – култног дрвета Словена, а посебно Срба, мотиву посебно дубоке духовне симболике. У горњем хералдички десном кантону је поновљен мотив сребрног крста са четири сребрна оцила са подсећањем на значај Крагујевца као центра Србије и некадашње српске престонице.
Свети ахијерејски синод Српске православне цркве доделио је граду Крагујевцу Орден Светог Саве првог степена, који се налази у доњем делу грба. Овај орден је додељен у знак признања за све што је град учинио на отварању Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Травом обрасли брежуљкасти постамент и трака са именом града нису обавезни елементи грба, али лепо заокружују његову визуелну форму и завршавају ову хералдичку причу о грбу града Крагујевца.
Златко В. Младићевић
редовни члан Српског хералдичког друштва