Град Крагујевац је привредни, административни, образовни, здравствени, културни и спортски центар Шумадије. Налази се на раскрсници главних државних путева и магистралних саобраћајница, одмах до железничког и друмског коридора 10 који повезује Крагујевац са остатком Србије и Европе.
Крагујевац је јужно од Београда удаљен 140 километара и северно од Ниша 150 километара. Простире се на површини од 835 квадратних километара. Подигнут је на обалама Лепенице, у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина.
Крагујевац је седиште Шумадијског управног округа. На територији Крагујевца налази се и географски центар Србије, осам километара севернозападно од центра града у атару села Драча.
Захваљујући добром положају, до Крагујевца се може стићи из неколико праваца:
- од Београда и Ниша ауто – путем Е-75, преко Баточине, где се прикључује правац из Јагодине,
- од Београда ауто – путем до Малог Пожаревца преко Младеновца и Тополе,
- од Краљева преко Груже и Равног Гаја, где се прикључује пут који иде од Чачка и Мрчајевца,
- од Јагодине преко Сабанте, где се прикључује пут из Крушевца, Трстеника и Рековца,
- од Горњег Милановца преко Враћевшнице.
Град Крагујевац одликује релативно добра демографска ситуација у погледу кретања броја становника, просечне старости и образовне структуре, у поређењу са остатком Србије. Са 171.186 становника (по попису из 2022. године) град је по величини први у Шумадији, а четврти у Републици Србији. Територију града чине 57 насељених места са 78 месних заједница. На градском подручју живи 146.315 становника, а на сеоском 24.871.
У образовној структури становништва највеће учешће има становништво са завршеном средњом стручном спремом (57 посто) и становништво које има завршено основно образовање (15%), док становништво са завршеним вишим образовањем учествује са 7%, а са високим образовањем 17%.
У Крагујевцу је компјутески писмено 49 посто, док рад на рачунару делимично познаје 27 процента.
Крагујевац је данас уз Београд, Нови Сад и Ниш, носилац просторног, односно интегрисаног и одрживог развоја Републике Србије у целини. У протеклих пола века Крагујевац је доживео значајно повећање броја становника, захваљујући, пре свега, његовој улози регионалног, али и националног индустријског центра. Степен урбанизације Крагујевца у поменутом периоду је био већи од остатка Србије, а Крагујевцу није гравитирало само становништво из околине, већ из читавог региона, али и других делова Србије.
У погледу запослености, Крагујевац прати трендове који се дешавају у читавој Србији. Након значајног пада броја запослених у току светске економске кризе која се одразила и на локалну економију, у Крагујевцу се од 2011. године бележи константан раст броја запослених. У 2022. години, у Крагујевцу је било запослено 59.659 људи, што је највећи број запослених још од времена глобалне економске кризе. Гледано по секторима, највећи број људи је запослен у прерађивачкој индустрији (31 одсто), и сектору трговине (15 одсто), а следе запослени у здравственој и социјалној заштити (9,6 одсто), образовању (8,5 одсто), грађевинарству (4,5 одсто) и сектору саобраћаја и складиштења (4,3 одсто).
У периоду од 2011. године до данас, у Крагујевцу се бележи пораст броја привредних друштава и предузетника на 1.000 становника, по стопи већој од републичког просека. У граду, по подацима из 2023. године, послује 1.885 привредних друштава (12 на 1.000 становника) или, 263 више у односу на базну годину и 9.031 предузетник (52 на 1.000 становника), што је за 3.221 више у односу на 2011. годину.
Незапосленост у граду Крагујевца је најмања у последњих седам година (22.106 незапослених 2015.г.) и износи 12.278 (подаци за септембар 2023. године), што је у односу на број активног радног становништва 11,5%. Гледајући структуру незапослених, највећи број њих је са средњом стручном спремом и износи 6.863, старијих од 50 година има 5.314 као и оних који најдуже чекају на посао, 2.712 преко 10 година, од чега су 1.872 жене.