Iako je važećim propisima predviđeno da sredstva za održavanje stambenih zgrada, pa i restauraciju fasada, obezbeđuju vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade, bez obzira da li su one pod zaštitom države ili ne, činjenica je da su za to potrebna značajna finansijska sredstva koja vlasnici odnosno korisnici nisu u stanju da obezbede.
Pored toga što estetski narušavaju izgled grada, mnoge od njih ugrožavaju bezbednost korisnika. Studijom revitalizacije fasada u Starom gradskom jezgru koju je uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture identifikovano je 22 objekta među kojima su kuća trgovca Alekse Obradovića – Regentova kuća, zgrade nekadašnjeg Peka i Konaka, kafana Balkan, Dom Beograđanina (Prosveta), kao i 11 objekata u Ulici Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.
U cilju pripremanja Programa mera tehničke zaštite tih objekata, Gradsko veće je na sednici održanoj 19.oktobra utvrdilo Predlog zaključka o prihvatanju Infromacije o merama tehničke zaštite na nepokretnim kulturnim dobrima u Prostorno kulturno – istorijskoj celini Staro gradsko jezgro i uputilo u skupštinsku proceduru.
Ukoliko Predlog dobije saglasnost odbornika, Zavod za zaštitu spomenika kulture će u saradnji sa Gradskom upravom preduzeti sve potrebne aktivnosti u skladu sa zakonom, u cilju pripremanja Programa mera tehničke zaštite na nepokretnim kulturnim dobrima. Programom će biti utvrđen i redosled prioriteta objekata, u zavisnosti od stepena oštećenja kulturnog dobra, kao i potrebna finansijska sredstva, radi stvaranja uslova za pripremu tehničke dokumentacije, pribavljanje potrebnih uslova i saglasnosti, kao i utvrđivanje prava i obaveza sopstvenika kulturnog dobra i grada Kragujevca.
Preduzimanjem mera tehničke zaštite fasada bila bi ostvarena zakonom ustanovljena obaveza da se sačuva kulturno nasleđe grada, koje je dobro od opšteg interesa i uživa posebnu zaštitu.