U Kragujevcu obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta

Spomen park “Kragujevački oktobar” je povodom Dana sećanja na žrtve holokausta priredio program koji je oslanajući se na knjiige i činjenice prisutne podsetio na stradanja i sudbinu Jevreja tokom Drugog svetskog rata.

Holokaust je najmonstruozniji deo globalnog ludila koji je proizašao iz istog izvora, kazao je kustos Marko Terzić, zbog čega smo kao memorijalni muzej pravo mesto podsećanja na takav događaj. Program je sastavljen iz tri segmenta od kojih jedan obuhvata činjenice, drugi vizuelnu interpretaciju kroz izložbu Biljane Albahari iz Narodne biblioteke Srbije, dok se treći oslanja na filozofiju odnosno pokušaj razumevanja holokausta i šta posle, pojašnjava Terzić.

Partneri u realizaciji programa su Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerzitet u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije, Studentski Kulturni Centar Kragujevac, Centar za izgradnju mira Kragujevac a podršku u organizaciji pružio je i grad Kragujevac.

Učešćem u obeležavanju Dana sećanja na holokaust, grad Kragujevac se priključuje svetskoj kampanji “We Remember” (Pamtimo), kojom se apeluje da se ovakvi zločini u kome je stradalo oko šest miliona Jevreja nikada ne zaborave. Kao grad stradalnik tokom Drugog svetskog rata u kome su život izgubili svi kragujevački Jevreji, Kragujevac je pravo mesto sećanja na žrtve holokausta, kazao je Aleksandar Štajn pomoćnik gradonačelnika za unutrašnju i međunarodnu saradnju.

U svetu ima 14,5 miliona Jevreja, a do početka Drugog svetskog rata bilo je dva miliona više. Od kraja rata do danas jevrejska populacija nije uspela da nadoknadi taj broj. U Srbiji je bilo nešto više od 35 hiljada Jevreja, a tokom holokausta stradalo je 90%.

O svojim i porodičnim sećanjima, učesnicima programa govorio je Aleksandar Ajzinberg, danas uvaženi ahitekta i preživeli svedok užasa holokaust, koji je sa svojom majkom iz zatvora pobegao sa 12 godina. Skrovište je našao u planinama Istočne Srbije gde su mu pomogli četnici Draže Mihailovića i kako kaže divni ljudi koji su ih hranili skrivajući se na različitim mestima. Zbog toga, seća se Aleksandar nisam ni bio svestan kakav se užas u Srbiji i Evropi dešava. Mnogi ni danas ne shvataju da 90 % ljudi koji su stradali u holokaustu nisu mogli da zamisle da će biti ubijeni, verujući da će biti odvedeni na Madagaskar ili Poljsku kako su im govorili. U ono vreme holokaust nisam doživljavao kao nešto strašno, jer sam u planini bio srećan što sam pobegao iz zatvora. Užasom smo bili pritisnuti kada smo se vratili u Beograd i saznali šta se dogodilo, priča Aleksandar Ajzinberg.

Inače, povodom Dana sećanja na žrtve holokausta zapalili su sveće i položili crvene ruže na spomenik streljanim Jevrejima i Srbima u Bagremaru, predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović, pomoćnik gradonačelnika Aleksanadr Štajn, predsednik Društva za očuvanje sećanja na holokaust-ogranak Kragujevac Nemanja Petrović, arhitekta i živi svedok Aleksandar Ajzinberg i predstavnici SUBNOR-a.