Oproštaj od Bojana Jovanovića - velikana našeg podneblja

U Knjaževsko srpskom teatru danas je održana komemoracija povodom smrti Bojana Jovanovića, umetnika na harmonici, iznenada preminulog u 48. godini.

Bio je u punom zanosu svoje stvaralačke aktivnosti i zato nas je Bojanova smrt sve iznenadila. Bojan Jovanović, čovek džinovskog rasta i još većeg srca i ljubavi prema ljudima kojima je čitavog svog života darovao najlepše melodije i harmonije, rekao Radomir Tomić, njegov profesor u Muzikoj školi. Velikan našeg podneblja, kako ga je nazvao, kao dečak i djak Muzičke škole maštao je o tome da poveže i napravi spoj dve muzičke krajnosti, klasičnu i nacionalnu muziku. Želja da narodnu muziku oplemeni i unese nešto od svog klasičnog znanja rezultirala je njegovim prošlogodišnjim koncertom u Kragujevcu, koji bi se sada mogao nazvati oproštajnim za sve koji su se divili njegovoj muzikalnosti i njegovom jedinstvenom virtuozitetu. Svoj izraz u spajanju srpske narodne muzike i narodne muzike Rusije, našao je u Moskvi gde je stvarao skoro 20 godina, pružajući svoju naduhnutost publici u dvema zemljama. Kao slobodan umetnik u Rusiji je napravio dobru karijeru i bio omiljen u svim krugovima, i sve postigao svojim snagama. Svi koji smo danas ovde možemo biti ponosni što smo imali priliku da pratimo rad, umetnost i stvaralaštvo našeg prijatelja i velikana Bojana Jovanovića, kazao je Tomić.

U prisustvu rodbine, prijatelja, kolega, poštovalaca muzičkog stvaralaštva od Bojana Jovanovića, u ime grada Kragujevca oprostio se Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu.

Bojan Jovanović bio je primer definicije umetnosti. Svemoguć na harmonici, fascinantan za struku, išao je do nevidjenih granica pomerajući ih do nestvarnog i dotakao visine o kojima mnogi maštaju. Njegovim odlaskom Kragujevac je izgubio mnogo, ambasadora kulture, umetnika koji je ime svog grada pronosio svetom na najlepši mogući način - muzikom, osmehom, brojnim priznanjima i nagradama. Njemu su se divili ljubitelji harmonike u poznatim dvoranama širom sveta, a mi smo bili ponosni što je rođen ovde i što je putem svetske slave krenuo iz kragujevačke muzičke škole. Ostavio je neizbrisiv trag u svom stvaralštvu i bio najbolji akordeonista svoje generacije u bivšoj Jugoslaviji. Pored mnogobrojnih talenata koje je iznedrila Muzička škola, Bojan je uvek bio na vrhu i poseban, i nadam se da će nastaviti da bude uzor i budućim generacijama, kazao je Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu.

Njegov prijatelj i muzičar koji ga je pratio na violini Marko Lazović, Bojana Jovanovića nazvao je ljudskom gromadom i genijem u svakom smislu. Njegova genijalnost bila je dar od Boga, upotpunjen obrazovanjem i velikim radom. Uspeo je u onome čemu je težio, da tradicionalnu muziku podigne na viši nivo, a zadatak njegovih saradnika i budućih generacija biće da ona ne postane “zgažena šljiva” kako je Bojan umeo da kaže.

Od Bojana Jovanovića oprostio se još jedan njegov prijatelj i muzičar sa kojim je provodio dosta vremena na sceni ali i iza scene, Zvonko Tucaković. Bojan je davao sve iz sebe. Plenio je svojom čistotom, jednostavnošću, neposrednošću, razdraganošću i iskrenošću deteta i kao jedinstveni umetnik kroz istrument uspevao sve to da prenese i pobudi kod ljudi najtananija osećanja. Ljubav i iskrenost zajednički su imenitelj za sve što je radio. Ljubav na svim nivoima, prema muzici pre svega, hrišćanstvu koje je živeo, čovečanstvu, svom rodu, otadžbini. Bojim se, rekao je Tucaković, da iskrenost duše i pojavu poput Bojanove, više nigde nećemo sresti.

Bojan Jovanović je sahranjen na Beloševačkom groblju u Kragujevcu.