I ustav... i konštitucija

Svečanom akademijom „I ustav... i konštitucija“ u zdanju Stare skupštine obeležen je Dan državnosti u Kragujevcu. Dan kada je na ovom istom mestu 1835. godine, pred 2400 narodnih poslanika, Srbija dobila svoj prvi moderan ustav, koji je za to doba bio više nego demokratski. Sretenjski ustav je slobodoumnošću šokirao tursku, austrijsku i rusku imperiju, koje su jednoglasno zahtevale da ovaj akt bude hitno ukinut. Iako kratkog veka, ovaj ustav ostao je simbol srpskog prkosa i slobode.

Sve što danas imamo, sve vrednosti koje gajimo, slobodu, pravdu, jednakost i ljubav prema Srbiji, sve je uobličeno i izvajano, baš ovde, na ovom mestu. Sročeno je, baš u Kragujevcu, u Ustav i postalo temelj državnosti Srbije. A teško da bi išta moglo da bude stvoreno bez rodoljuba iz današnje Vojvodine, kaže gradonačelnik Kragujevca, Radomir Nikolić u svom sretenjskom govoru i još dodaje da je recept stvaranja slobode napisan. Srpskim vitezovima znanja i rata morali su da se poklone i Beč i Carigrad. Posejano je seme slobode i ljubavi prema naciji. Recept se pokazao kao nepogrešiv. Što nikne iz tog semena, postaje neuništivo, vanvremensko i univerzalno, kao i vrednosti koje su rodoljubi utkali u temelje državnosti. Da nije bilo semena slobode ovde, u Šumadiji, ne bi imalo gde da se posadi seme znanja iz Vojvodine, a što je iz njega niklo, zna se – i Kragujevačka gimnazija, iz nje Licej, iz Liceja univerzitet. Iz tog semena niče i Srpska Vojvodina i slobodna Srbija i sve što je vekovima bilo duboko ispod pepela.

Donošenje Sterenjskog ustava 1835. godine u prestonom Kragujevcu, bio je značajan korak u kolektivnom istorijskom pregnuću. Ne samo zato što je to istovremeno bio jedan od prvih ustava u tadašnjoj Evropi i početak ustavne istorije Srbije, već i zato što je bio svojevrsna srpska deklaracija slobode i nezavisnosti, kaže u svojoj besedi predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine, Igor Mirović. Stabilna i organizovana država je prvi najvažniji uslov narodne slobode i nacionalnog napretka. Samo objednjeni, baš onako kako su to bili naši veliki preci, takvu državu možemo da stvorimo i sačuvamo za pokolenja koja će doći posle nas. Odgovornost za to mora da ponese svako od nas, rekao je Mirović i dodao, to govori i narodna mudrost koju je zabeležio Vuk Karadžić, a koja je obavezujuća i danas - ako svako uradi što je kadar, neće narod propasti.

U umetničkom delu programa nastupili su Gradski kamerni hor „Liceum“, Pevačka grupa „Studenac“ i Gradski kamerni hor “Šlezinger“. Glumci Knjaževsko - srpskog teatra Miodrag Pejković, Saša Pilipović, Milić Jovanović, Bogdan Milojević i Aleksandar Milojević izveli su igrokaz po dramama „Kontumac“ Đorđa Milosavljevića i “Miloš Veliki” Maše Stokić, u režiji i adaptaciji Saše Pilipovića.