Jasenovac – pravo na nezaborav

Jasenovac – pravo na nezaborav izložba čiji je jedan od eksponata – maketa logora Arhitektonskog fakulteta prvi put prikazana 2018. godine u Ujedinjenim nacijama povodom obeležavanja Međunarodnog dana holokausta danas je otvorena u Muzeju „21.oktobar“ u Kragujevcu. Na otvaranju izložbe u okviru koje je promovisana i trilogija o Jasenovcu prof. dr Gideona Grajfa svetskog eksperta za Aušvic, sećanja na logor Jasenovac predočili su preživela tada deca, narodni poslanik i predsedavajuća Narodne skupštine RS, Smilja Tišma i potomak Nikole Tesle Lazar Kosanović u ime 14 članova porodice Tesla stradalih u Jasenovcu.

Smilja Tišma svoja najtužnija sećanja vezuje za odvajanje dece od roditelja. U logor je odvedena sa sedam godina a sa njom su bili dve sestre, brat i majka, koja Jasenovac nije preživela.

Lazar Kosanović u ime 91 člana porodice Tesla brutalno ubijenih u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, od kojih 14 u Jasenovcu je rekao da dok su se Srbi decenijama trudili da obrane istinu o srpskom poreklu velikog naučnika neki su pre toga pokušali da se njegovi koreni sklone u zaborav. Ustaše NDH su 1941. godine pobile sav srpski živalj u Smiljanu, rodnom mestu Nikole Tesle kao i okolnim srpskim selima. Tada su srušili i rodnu kuću Nikole Tesle kao i hram u kojem je služio njegov otac Milutin Tesla, pravoslavni sveštenik i prvi veroučitelj u Gospiću, kazao je Kosanović i poručio da se setimo toga svaki put kada čujemo ili pročitamo da je Nikola Tesla Hrvat.

U prisustvu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zorana Đorđevića, gradonačelnika Kragujevca sa saradnicima, istoričara, predstavnika boračkih organizacija izložbu je otvorio Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Srbi u prošlosti nisu bili previše angažovani oko prikazivanja realnog stanja vezanog za genocid nad srpskim narodom u II svetskom ratu, što je verovatno bila posledica tadašnjeg sistema u kojem je bilo važno da postoji vrsta simetrije krivice - da su svi podjednokao krivi. To nimalo ne abolira od odgovornosti srpske funkcionere što su svih ovih decenija ćutali o ovom pitanju, kazao je Dačić. U prilog tome govori i činjenica da gotovo nema nijednog filma o Jasenovcu, dokumentarnih ili igranih ostvarenja. Iz potrebe da se čuva svest i zna za sve zločine i genocid koji je počinjen nad Srbima, izložba predstavlja dokumentarno iznošenje činjenica o svemu što se dešavalo. Nevezano da li je u pitanju 100 hiljada ili 500 hiljada žrtava, svaka žrtva koja je pala zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti je za svaku osudu. Mi ovo činimo zbog toga da se ne zaboravi i da se ne ponovi. Za nas je važno da negujemo kulturu sećanja kao što to rade drugi narodi u svetu, poručio je Dačić.

Najviše žrtava tokom II svetskog rata u koncentracionim logorima imali su Jevereji, Srbi i Romi, podsetio je ministar Đorđević. Ako znamo da je među žrtvama u Jasenovcu bilo najviše Srba, da je u NDH postojao koncentracioni logor samo za decu, što nije postojalo nigde u svetu i da su počinjeni monstruozni zločini posledica fašističkog režima imamo pravo na nezoborav i da pričamo o tome kazao je Đorđević.

Ponosni na činjenicu što je Kragujevac odabran da bude domaćin izložbe Jasenovac – pravo na nezaborav, gradonačelnik Dašić je kazao da su sudbine kragujevačkih žrtava i logoraša koji su preživeli stravičen zločine slične zbog čega oni i njihovi potomci od nas očekuju da ih ne zaboravimo. To je naša obaveza prema njima ali i prema našem nacionalnom biću, poručio je Dašić.

Izloženi eksponati kojima su mučeni i ubijani deca i nevini civili u Jasenovcu: srbosje, čekići, sekire, motike, bajoneti, noževi, kamen, brice, ekseri kao i fotografije i spiskovi sa 20 hiljada imena stradale dece, arhivska dokumenta, dve tone teška maketa logora nemo svedoče o onome o čemu mi glasno skoro ništa ne govorimo, kazao je Dragoslav Bokan, književnik i publicista. Priča o Jasenovcu je neispričana, najstrašnija neizgovorena istina o našem stradanju i došlo je vreme da možemo slobodno da govorimo o tome što se zaista desilo. Govoreći o trilogiji o Jasenovcu Bokan je rekao da uz pomoć autora stručnjaka za Aušvic koji je svoj život uložio u istinu o nama prof.dr Gideona Grajfa, danas možemo da govorimo o onome o čemu je trebalo da govorimo pre 70 godina ali nismo mogli.

Glasovi stotine hiljada nedužnih žrtava, muškaraca, žena i dece koji su brutalno i svirepo ubijeni u Jasenovcu dozivaju nas iz groba i mole da ne budu zaboravljeni, da ne zaboravimo ko je počinio te užasne i zverske zločine. Zato progovorimo glasno i učinimo da se njihov glas čuje širom sveta, jer ubice i njihovi prijatelji intenzivno pokušavaju da izbrišu tragove zločina, prekroje istoriju i izvrnu činjenice, poručio je u Kragujevcu prof. dr Gideon Grajf, ekspert za Aušvic, direktor izložbe Jasenovac – pravo na nezaborav.

Pre svečanog otvaranja izložbe predstavnici Vlade Srbije, grada Kragujevca, preživeli logoraši i gosti položili su vence kraj spomenika Streljanim đacima i profesorima.