Kragujevčani su ih zvali „naši anđeli“

Obeležavanje 106. godišnjice od smrti dr Elizabet Ros i ostalih članica britanske sanitetske misije, koje su izgubile život u Prvom svetskom ratu pomažući ranjenim i bolesnim vojnicima u Kragujevcu, počelo je svečanim prijemom u zgradi Gradske uprave kome su prisustvovali predstavnici Ambasade Velike Britanije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vojske Srbije, Crvenog krsta Srbije, Univerziteta, Šumadijskog upravnog okruga i Grada Kragujevca. U ime grada Kragujevca, prisutne je pozdravio Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada, koji je podsetio na požrtvovanost dr Elizabet Ros i članica britanske lekarske misije, koje su u jeku epidemiji tifusa odlučile da dođu u Kragujevac.

Britanska lekarska misija i doktorka Elizabet Ros dali su ono najvrednije što jedna osoba može da da, žrtvovala je svoj život za spas života naših sugrađana. Mislim da tek ove godine kada smo pogođeni pandemijom korona virusa i kada su u našu zemlju dolazili kineski lekari da pomažu našim stručnjacima, i koji su bogu hvala, imali sreću da se vrate živi i zdravi u svoju zemlju, shvatamo pravi značaj britanske lekarske misije. Te žene, nažalost, nisu imale sreću da se vrate u svoju zemlju žive i zdrave, položile su ovde živote zato što su želele da spasu živote naših sugrađana i na tome im je grad Kragujevac neizmerno zahvalan – rekao je Petrašinović.

Jedna ulica u Kragujevcu kao i omladinska terenska jedinica Crvenog krsta Kragujevac nose ime dr Elizabet Ros, u znak velikog poštovanja koje ovaj grad ima prema britanskoj doktorki.

Izaslanik odbrane Ambasade Velike Britanije, Nik Ilić istakao je da je Elizabet Ros je bila jedna od 400 doktora i medicinskih radnika iz Velike Britanije i Irske koji su se dobrovoljno prijavili da dođu i pomognu Srbiji. Oni su u našem narodu videli nešto što su već nosili u sebi, veliku ljubav prema slobodi.

Oni su se prijavili da pomognu našem narodu na zapadnom frontu, ali su takva vremena bila da  je Ministarstvo zdravlja reklo da sede kod kuće i čekaju. Oni nisu hteli da čekaju. Elizabet Ros je rođena u Škotskoj. Ona je bila jedna od prvih žena koja je završila medicinski fakultet u Glazgovu. Došla je u Srbiju u januaru 1915. godine, u Kragujevac. Znala je gde dolazi. U Vojnoj bolnici u Kragujevcu, prema zapisima dr Vilijama Hantera, polovina ljudi nije preživela tifus – rekao je Nik Ilić.

Kragujevac, kao najveći medicinski centar, na težišnim pravcima borbenih dejstava srpske vojske u ovom delu Srbije, imao je ključnu ulogu ne samo u zbrinjavanju ranjenika i bolesnika već pre svega u borbi protiv epidemije sve tri vrste tifusa koja su s kraja 1914. i u prvim mesecima 1915. harale Srbijom. U novoosnovanoj Vojnoj bolnici, bez dovoljno kreveta, posteljina, sredstava za dezinfekciju, bez dovoljno lekova i lekarskih instumenata, bez dovoljnog broja lekara i bolničara, bilo je izuzetno teško organizovati zbrinjavanje i lečenje

Zbog čega su oni došli ovde da pomognu srpski narod? Oni su, u stvari, bili zadivljeni velikom borbom i velikom žrtvom koju je srpski narod tokom Velikog rata dao da bi sačuvao svoju slobodu i da bi sačuvao svoje živote. Bio je satiran ne samo od nemilosrdnog neprijatelja, već i od bolesti. I tako napadnut sa svih strana, sateran, i primoran da nestane, srpski narod je ipak našao snage, i u takvoj situaciji, da se bori i da preživi. Zadivljeni tom borbom, iz čitavog sveta, došle su medicinske misije, da pomognu srpskom narodu – objašnjava prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije

Upravo danas u vreme pandemije, kao i tada, u vreme Velikog rata, potvrđuje se koliko je međunarodna solidarnost i uzajamno poštovanje potrebno.

Naše heroine, Kragujevčani su zvali „naši anđeli“. Danas su naši anđeli svi humani ljudi u svetu. I danas se, kao i tada, pokazuje koliko je potrebno zajedništvo, uzajamnost, poverenje, pružena ruka podrške, kada je na sceni svetska pandemija izazvana korona virusom. I danas je dan kada ne samo mi kao grad Kragujevac, već čitava naša zemlja treba da kaže hvala svim našim lekarima i medicinskim sestrama koji su položili svoje živote za borbu i za opstanak, za ljudsko dostojanstvo i budućnost svih nas. Onoliko koliko cenimo sebe, koliko cenimo pruženu savezničku ruku, i humane sanitetske misije, koliko cenimo svoju prošlost, toliki nam je zalog za budućnost – rekla je dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Nakon svečanog prijema, održan je pomen i položeni su venci na Varoškom groblju, na mesti gde počivaju „kragujevačke heroine“.