Šumadija sajam nastavlja sa redovnim radom

U skladu sa protivepidemijskim merama, Šumadija sajam je skromno, u uskom krugu obeležio svoju slavu Svetog Vasilija Ostroškog. Rezanju slavskog kolača prisustvovao je gradonačelnik Nikola Dašić sa saradnicima.

Posle više od devet meseci, koliko je hala Šumadija sajma bila u kovid sistemu kao privremena bolnica, a dan nakon ukidanja vanredne situacije u Kragujevcu, danas nastavljamo poslovnu godinu, rekao je direktor Aleksandar Lazović. Od danas se Šumadija sajam otvara kako prema izlagačima, tako i prema posetiocima. Lazović je najavio brojne manifestacije, a kao prvu u nizu - Sajam hortikulture koji će biti organizovan od 27. do 30. maja. Za razliku od prethodne godine kada su izlagači bili samo na otvorenom prostoru, sada će zahvaljujući ukidanju vanredne situcije izlagačima i posetiocima biti na raspolaganju i sajamska hala. Spremili smo se i puni smo elana, istakao je Lazović koji se zahvalio lokalnoj samoupravi na podršci u očuvanju radnih mesta tokom pauze u radu, tako da period posle vanredne situacije dočekuju u punom sastavu sa 24 – oro zaposlenih.

Ukidanje vanredne situacije u Kragujevcu, posle skoro 11 meseci znači rad u punom kapacitetu na samo u oblasti privrede nego u svim delatnostima, istakao je Radomir Erić član Gradskog veća za privredu. To znači punu zaposlenost i pun obim poslova u svim gradskim komunalnim i javnim preduzećima, a zatim i celokupne privrede grada, s tim što ugostitelji nisu obuhvaćeni tim setom mera. I u toj grani očekujemo maksimalnu normalizaciju, ali to zavisi od novih mera republičkog Kriznog štaba.

Proglašenjem vanrednog stanja, podsetio je Erić, ukinute su mnoge delatnosti, a nakon toga i ograničenja kroz vanrednu situaciju, usporila su rast privrede. Međutim, Kragujevac i region su opet zabeležili suficit. I u prvom kvartalu ove godine suficit je preko 130 miliona u spoljno trgovinskoj razmeni, što znači da je Kragujevac ostao centar i utvrdio svoju poziciju. Kao regionalni centar realne privrede jugoistočne Evrope porizvodi 80 posto gotovih proizvoda. Najveći smo izvoznici lakog pešadijskog naoružanja, šinskih vozila, automobila i nameštaja. Tu se, istakao je Erić, pridružuje i IT tehnologija koja je ušla u program razvoja grada kao jedna od dominantnih delatnosti na koju će se posebno obratiti pažnja.