Gradonačelnik Dašić učesnik drugog okruglog stola u okviru kampanje „Mesec parafiskala“

Kampanju Mesec parafiskala pokrenuli su Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj USAID. U okviru te kampanje, danas je u Beogradu održan drugi okrugli sto, u čijem je radu pored predstavnika NALED – a i Ministarstva finansija učestvovao Nikola Dašić gradonačelnik Kragujevca.

Partneri na projektu žele kampanjom da pokrenu dijalog o unapređenju sistema naplate neporeskih dažbina, jer je analiza, kojom je obuhvaćeno 15 opština i gradova, među kojima je i Kragujevac pokazala da je reforma u ovoj oblasti neophodna kako bi privreda i građani znali koje namete i zašto plaćaju. Istovrmeno, i Ministarstvo finansija imalo bi bolju kontrolu nad korisnicima javnih sredstava odnosno prihoda koje ostavruju, istakao je u uvodnoj reči gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.

Za svaku je pohvalu, što je građanima i privredi upućen poziv da nominuju takse, naknade i druge neporeske dažbine koje ih najviše opterećuju. Samo dijalogom moguće je unaprediti sistem naplate neporeskih dažbina. Imajući u vidu različite prakse u pogledu broja tarifnih linija i visine propisanih taksi, smatram da je neophodno njihovo ujednačavanje na nivou Republike. Jedno od rešenja je i propisivanje raspona visine taksi u okviru kojeg bi se gradovi i opštine kretale. Izradom javnog Registra neporeskih dažbina privreda i građani bi znali šta, zašto i koliko plaćaju, istakao je Dašić.

Primera radi prosečan iznos takse za zahtev, molbu, predlog ili prijavu iznosi 173 RSD. U Rumi je recimo 20, u Kragujevcu, Beloj Palanci, Negotinu i Knjaževcu 200, a u opštini Ada 300 dinara. Analiza je pokazala da se prema oblastima značajno razlikuje i broj tarifnih redova. Ruma ima 10, Kragujevac 53, a Knjaževac 144. Ipak, ne postoji veza između propisanih neporeskih dažbina odnosno broja taksi, njihove visine i visine naplaćenih prihoda. Lokalne amdinistrativne takse u korist grada učestvuju sa oko 0,1 posto u ukupnim prihodima grada Kragujevca. U 2019. godini, recimo, prihod po glavi stanovnika u Kragujevcu je bio 36 dinara što je daleko od proseka koji iznosio 56 dinara ili prihoda u Novom Sadu, gde je te godine zabeleženo 196 dinara.

Iskustvo pokazuje da stvarno postoji šarolikost.  Mi ovde govorimo o velikom broju lokalnih samouprava, a uzorak koji imamo je relativno mali, naglasio je Dragan Demirović iz Ministarstva finansija. Mora da se sagleda celina tog problema, koliko svaki od tih prihoda ima interesa za svaku od lokalnih samouprava i definisati problemi.  Kad sve to zajedno pretresemo onda ćemo videti koliko realno ima tih taksi za čijom naplatom postoji interes, a koliko tih taksi zapravo postoji samo na papiru.

Značaj uređivanja ovih postupaka je jako veliki i za privredu i za građane i svima nam je cilj jedan transparentan što jednostavniji sistem, zaključio je Demirović, koji će davati dovoljno prihoda, a opet biti u toj meri efikasan da ne smeta ni privredi, ni građanima u ostvarivanju njihovih interesa.