Radovi na zameni kotlova u kragujevačkoj Energetici mogu da počnu

Radovi na zameni 50 godina starih kotlova u kragujevačkoj toplani, mogu da počnu, nakon što je danas potpisan ugovor sa izvođačem, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović ističući da će, kad se radovi završe, kvalitet vazduha u Kragujevcu biti značajno bolji.

Radove će izvoditi konzorcijum koji čine Energotehnika Južna Bačka, Reming, Jadran i AG institut, u okviru projekta kompletne rekonstrukcije toplane „Energetika“ u Kragujevcu, koja se sprovodi uz podršku EBRD.

Ovo su odlične vesti, posebno ako imamo u vidu da je gradska toplana jedan od najvećih zagađivača u Kragujevcu. Cilj je da kompletna toplana pređe na ekološki prihvatljiviji energent, što će u značajnoj meri poboljšati kvalitet vazduha, a samim tim i kvalitet života građana u Kragujevcu. Želim da zahvalim Evropskoj banci za obnovu i razvoj koja je prepoznala problem i što smo zajedno maksimalno ubrzali rešavanje. Od kad smo u januaru ove godine konstatovali koliki je ovo problem za građane Kragujevca, uspeli smo da u veoma kratkom roku prođemo kroz sve potrebne predradnje i da već sada potpišemo ugovor sa izvođačem – rekla je Vujović, dodajući da su potpisivanju ugovora prisustvovali i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, kao i direktor toplane „Energetika“ Andreja Ilić.

Ministarka je rekla  da se izvođač obavezao da završi radove u roku od 120 dana kako bi nova, energetski efikasnija toplana, mogla da bude puštena u probni rad već u predstojećoj grejnoj sezoni.

Procene su da će, kada se realizuje ovaj veliki projekat, emisije ugljen - dioksida u centru grada biti smanjene za 66 odsto, azot oksida za oko 90 odsto, dok će emisija čestica biti eliminisana. Zahvalna sam partnerima iz EBRD što nas podržavaju u sprovođenju ekoloških projekata i aktivnostima kojima je cilj poboljšanje kvaliteta vazduha. Ovakvim kapitalnim projektima, osim što rešavamo decenijske probleme, unapređujemo i stanje životne sredine. Apsolutni prioritet nam je rešavanje problema aerozagađenja i u narednom periodu ćemo na tome raditi još energičnije, za čistiju budućnost narednih generacija – rekla je Vujović.

Prema njenim rečima, modernizacija kotlova je samo prva faza projekta, a u drugoj će biti rešen i problem deponije pepela koja se nalazi u kompleksu toplane “Energetika”, za koju se trenutno radi studija. Sa deponije će se ukloniti 40.000 tona pepela decenijama nagomilanog pepela, a novog pepela neće ni biti, jer će se ugalj koji ga stvara potpuno izbaciti iz upotrebe.