Energetska tranzicija i zelena ekonomija u Kragujevcu

U skladu sa nacionalnom strategijom države Srbije, da od severa do juga zemlje, unapredi energetsku efikasnost i smanji potrošnju energije, grad Kragujevac je shvatio da energetska efikasnost ne znači samo uštedu u budžetu već i priliku za zaštitu životne sredine i otvaranje novih radnih mesta. Zdravijoj životnoj sredini doprinose i brojni projekti koji su u fazi realizacije u saradnji sa Vladom Republike Srbije. O velikim projektima koji su započeti u Kragujevcu i eneregetskoj efikasnosti u emisiji Razgovor s povodom - Radio televizije Kragujevac govorile su Sanja Tucaković članica Gradskog veća za lokalnu samoupravu i Ana Radojević energetska menadžerka.

Jedan od najvećih i najvažnijih projekata je zamena kotlova u Energetici, o čemu se govorilo decenijama unazad. Prelazak kotlova sa uglja na gas značajan je projekat ne samo po finansijskoj vrednosti koja se procenjuje na 18 miliona evra, nego i po uticaju na kvalitet života građana, istakla je Sanja Tucaković. Radi se o kotlovima urađenim po najvišim svetskim standardima, koji će u velikoj meri uticati na zaštitu životne sredine, bezbednost na radu i biće izuzetno efikasniji od kotlova koje trenutno imamo i koji koriste ugalj odnosno mazut kao enrengent. Novi kotlovi koristiće prirodni gas i to će uticati na zaštitu životne sredine, čistiji i zdraviji grad.

Tucaković je podsetila da će u okviru projekta Čista Srbija u Kragujevcu biti izgrađeno 360 km kanalizacione mreže, novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, kao i nova regionalna deponija sa spalioniciom u Vitlištu. Radi se o projektu vrednom 300 miliona evra. U prvoj fazi biće izgrađeno 42 km kanalizacione mreže. Radovi su započeti obeležavanjem vodova od strane EPS –a, Vodovoda i kablovskog operatera, a ovih dana kreće se sa konkretnim radovima u ulici Milivoja Bankovića – Sićka. Nakon Beloševca idemo u Ilićevo, Maršić, Veliko Polje i tako dalje.

Od 1920. godine, kada je počela gradnja vodovodne i kanalizacione mreže, grad se razvio, napravljeni su novi objekti stambenog i poslovnog prostora koji nisu povezani na postojeću mrežu. Sada će sva nelegalna kanalizaciona mreža biti povezana sa sistemom za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu i više nećemo biti u problemu kada je reč o zagađenju vodotokova na teritoriji grada.

Na ovaj način uredićemo i sistem ozakonjenja objekata jer u suprotnom potrošači neće moći da se priključe na novu mrežu. Pored toga, na preporuku Gradskog veća, JKP Vodovod i kanalizacija omgućiće građanima da priključak na novu mrežu plate na 30 mesečnih rata. Treći deo projekta odnosi se na izgradnju deponije sa spalionicom u Vitlištu, na 9 km od Kragujevca a prostiraće se na površini od preko 100 hektara. Nakon toga pristupiće se čišćenju deponije u Jovanovcu i revitalizaciji tla.

To su projekti o kojima se govori više decenija, o nekima i 50 godina. Maksimalno smo se potrudili i Vlada Srbije i grad Kragujevac, da damo svoj doprinos i dođemo do faze u kojoj su ti projekti konačno započeti, poručila je Sanja Tucaković.

Kragujevac je prvi grad koji će dobiti i prozjumera među javnim zgradama, u vrtiću Zeka u naselju Erdoglija. Ta solarna elektrana proizvodiće električnu energiju za potrebe objekta, a višak enrgije vraćaće u mrežu. Pored toga, prema rečima Ane Radojević, grad Kragujevac je u poslenjih šest godina sproveo veliki broj mera energetske efikasnosti, pre svega na javnim objektima, a u ovom trenutku je pri kraju konkurs koji je rađen u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i eneregetike, a odnosi se na sprovođenje mera energetske efikasnosti u domaćinstvima. Projekat je vredan 10 miliona dinara – po pet miliona uložili su grad i resorno ministarstvo, a otprilike isto toliko su dali i naši građani. U pitanju su subvencije za zamenu stolarije, kotlova i uvođenje solarnih kolektora. Ovaj konkurs je u toku, konkurisalo je 250 građana, 146 je dobilo sredstva, 72 za stolariju, 62 za kotlove na gas, 11 njih za kotlove na pelet i jedan za solarne panele za zagrevanje vode.

Početkom godine biće objavljen i konkurs za solarne panele za proizvodnju električne energije. Postoji interesovanje građana, na raspolaganju imamo deset miliona dinara od čega je polovinu sredstava obezbedio grad, a drugu polovinu ministarstvo.

Interesovanje građana je sve veće jer shvataju značaj energetske efikasnosti, ističe Ana Radojević, najpre preko svojih računa koji će biti značajno umanjeni.