Jačanje građanskog aktivizma za bolju javnu upravu u Kragujevcu

Kako organizacije civilnog društva a pre svega građani mogu da se uključe u ranu fazu donošenja odluka odnosno usvajanja dokumenata lokalnih javnih politika - bila je tema konferencije u okviru završne aktivnosti projekta „Jačanje građanskog aktivizma za bolju javnu upravu u Kragujevcu“, na kojoj su predstavljene aktivnosti i rezultati, kao i izveštaj o rezultatima istraživanja o transparentnosti u radu organa uprave.

Projekat se sprovodi od 1. juna prošle godine, a realizuje ga nevladina organizacija Praxis, u okviru trogodišnjeg regionalnog projekta „Osnaživanje civilnog društva Zapadnog Balkana za reformisanu javnu upravu (WeBER 2.0)“, koji finansira Evropska unija.

Ideja je da se jačanjem kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva da aktivno učestvuju u reformskim procesima koji se odnose na primenu principa dobrog upravljanja, posebno transparentnosti i odgovornosti, promocijom i zaštitom ljudskih prava, posebno prava najosetljivijih društvenih grupa i jačanjem saradnje svih važnih aktera, uključujući predstavnike lokalne samouprave, civilni sektor i medije, unapredi stanje u pogledu primene principa dobrog upravljanja, istakla je Marija Dražović koordinatorka za javne politike i istraživanje Praxis. Ono što se preporučuje je da se dopre do svakog od nas kako bi donosioci odluka bili sigurni da su potrebe i interesi građanki i građana involvirani u politiku lokalne samouprave. U tom smislu najvažnija komponenta je informisnost, a za to su potrebna sva sredstva informisanja počev od konvencionalnih pa do modernih tehnologija kao što su društvene mreže.

Saradnja sa NVO Praksis, koja je započeta potpisivanjem Memoranduma 2015. godine bila je snažna podrška u jačanju kapaciteta civilnog sektora kada je reč o transparentnosti u radu, odgovornosti na nivou javne uprave i promociji i zaštiti ljudskih prava ugroženih vulnerabilnih kategorija, a naročito romskoj nacionalnoj manjini, istakla je Gordana Damnjanović članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.  Pored toga, grad Kragujevac je imao jednu fantastičnu priliku za učenje, a to je dvogodišnji ReLOaD program gde je transparentnost i odgovornost u radu bila krajnji ishod svih pravilnika koji su jedinstveni u čitavoj Gradskoj upravi. Tim dokumentima, kapacitetom i saradnjom sa civilnim sektrom može se doći do krajnjeg korisnika, do onoga kome je zaista potrebna zaštita i podrška, čiji glas treba da se čuje i čija prava moraju biti inkorporirana u lokalne akcione i strateške dokumente u skladu sa zakonima naše zemlje.

U izrad lokalnih akcionih planova i strateških planova javne rasprave su nešto što je na kraju i to nije dovoljno. Suština je početak priče, spuštanje do krajnjeg korisnika preko organizacija civilnog društva, što podrazumeva ankete, fokus grupe i direktne razgovore tokom izgrade tih dokumenta. Mi smo sada na početku izrade LAP za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja i  LAP za rodnu ravnopravnost. Upravo je to početak priče, jer ne možemo da pravimo nijedan LAP kao ni strateški dokument ako nemamo analizu situacije, prioritete, ako ne čujemo glas krajnjih korisnika. Suština je uključiti civilni sektor i doći do krajnjih korisnika na početku izgrade bilo kog dokumenta, poručila je Gordana Damnjanović i dodala da grad Kragujevac posmatra civilni sektor kao strateški ključnog partnera, koji ukazuje na probleme, daje sugestije i konstruktivna rešenja.