Odata pošta hrabrim srpskim Soluncima

U znak sećanja na godišnjicu proboja Solunskog fronta, 15. septembar 1918.godine, čime je otpočelo oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu, Udruženje potomaka ratnika Srbije 1912-1920. „Vojvoda Radomir Putnik“, Grad Kragujevac, predstavnici Vojske Srbije i boračkih udruženja položili su vence kraj spomenika Palim Šumadincima.

U ime Grada Kragujevca venac je položio Zoran Mladenović, zamenik predsednika Skupštine grada.

Početak prošlog veka bio je veoma težak i stradalan za srpski narod, ali želja i ljubav za životom, a pre svega odgovornost prema sebi, porodici i veri ispisali su svetle stranice u istoriji srpskog naroda.

Kao krovna, 1918. godina i sa krunskim događajem opredelila je svet, Evropu, ali i srpski narod i srpsku državu u budućnosti. Ona je određena korakom srpskog opanka, a Šumadijska divizija kao deo i sudionik tog dešavanja, silom svojih bajoneta, ljubavlju i željom za običnim, normalnim životom, obezbedila je sebi ali i nama mesto besmrtnosti.

Na ovom mestu odajemo dužnu poštu svakoj prolivenoj kapi krvi, svakoj iskrenoj i izgubljenoj duši koje su birale slobodu i Srbiju. Možemo da im kažemo hvala i nadamo se da ćemo biti dostojni njih, poručio je Zoran Mladenović.

Na tok proboja Solunskog fronta i oslobađanje Beograda, prisutne je podsetio potpredsednik Udruženja potomaka ratnika potomaka ratnika od 1912-1920.godine, Radoje Topalović, pukovnik u penziji.

Artiljerijska priprema izvršena je 14. septembra 1918. Sa 1271.  artiljerijskim oruđem, 1876 mitraljeza i puškomitraljeza, 250 pešadijskih bataljona i konjičkih eskadrona u ranim jutarnjim satima na prostoru Dobrog polja planine Nidže uz snažan juriš probilo je Solunski front. Na prostoru od 30 kilometara izvršena je eksploatacija na širem prostoru tako da je vrlo brzo savladana prva linija rovova Bugarske, a već za desetak dana našli su se na granicama Bugarske koja je bila prisiljena da potpiše kapitulaciju. Velikim tempom, koji prema rečima Francuza, njihova konjica nije mogla da prati, srpske snage nastavile su oslobađanje srpskih gradova. Vojvoda Petar Bojović, 2. novembra sa svojom Prvom armijom ulazi u Beograd, neprijateljske snage se povlače preko Save i Dunava, a preživeli srpski vojnici koji su se mučili od Krfa pa sve do dolaska u Beograd, uz neizmernu radost susreću se sa svojim porodicama, podsetio je Topalović.

Na današnji dan odajemo dužnu poštu hrabrim srpskim Soluncima koji su dali svoj život za dobrobit svih nas, rekao je Topalović  i poručio svima a posebno mladima da se sećaju svojih predaka i poštuju sve što su oni učinili za nas i zavetovali  da obraz otadžbine mora biti svetao.