O svakom zločinu i zlu treba da se govori

Uz podsećanje na jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva, i ove godine poslate su poruke mira iz kragujevačkih Šumarica gde je održana antiratna manifestacija Veliki školski čas.

Vence su kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima položili  profesori i učenici Prve kragujevačke gimnazije, državna delegacija koju su činili Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije i Darija Kisić, ministarka za rad, zapošljavnje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici brojnih ambasada i delegacije gradova pobratima.

Ove godine, na velikom školskom času izvedena je dramska poema „Zemlja“ po tekstu Enesa Halilovića. Poemu je režirao je Petar Stanojlović, a glumački ansambl činili su Nebojša Dugalić, Rifat Rifatović, Miloš Krstović, Isidora Rajković, Avram Cvetković i Voin Vasojević. Scenski nastup umetnika bio je ispraćen horom učenika Prve i Druge kragujevačke gimnazije.

Kroz ovu poemu, kao i kroz druga Halilovićeva književna dela provlači se jedna zajednička nit, priča o običnim ljudima u teškim vremenima.Ova tragedija, prema Halilovićevom viđenju, dogodila se onima koji nemaju imena i prezimena – oni predstavljaju sve žrtve, pa su zbog toga i junaci ove poeme bezimeni.

Mogu reći da je poema pisana u duhu antifašizma i pamćenja istorije. Od pamtiveka, od prvih ljudi, svaki zločin treba pamtiti i o svakome treba govoriti. Umetnost je tu da nas ponekad podseti na strašne tragedije kao što je bila tragedija Kragujevačkog oktobra. Nadam se da sam napisao delo koje neće važiti samo danas, nego će važiti i sutra. Ovom temom sam se bavio i u romanu „Ljudi bez grobova“ ali i sada, u dramskoj poemi „Zemlja“. To je zapravo postantički komad koji veže savremenu tragediju 20. veka sa antičkim tragedijama. Seme tragedije je jedno. Trgedija nije samo za antičke kraljeve. Mi vidimo da mnogi mirni siromah leži u ovom grobu. Dakle, o svakom čoveku i o svakoj žrtvi može da se napiše umetničko delo – kazao je Halilović, zaključujući, u svojoj poemi da je „zločin sakriti zločin“.