Rebalansom predviđena sredstva za namirenje dela potraživanja bivših zaposlenih „Zastava kamioni doo Kragujevac“

Skupština grada Kragujevca, na današnjoj sednici usvojila je Predlog odluke o opredeljivanju sredstava za namirenje dela priznatih, a neisplaćenih potraživanja iz radnog odnosa bivših zaposlenih privrednog društva „Zastava kamioni d.o.o Kragujevac“ – u stečaju. Reč je o realizaciji Zaključaka Vlade Republike Srbije od 16. juna 2022. godine i 20. oktobra 2022. godine, na osnovu kojih je grad rebalansom budžeta opredelio sredstva koja je ostvario u stečajnom postupku „Zastava kamiona d.o.o“ Kragujevac.

Nakon otpočinjanja stečajnog postupka, Grad Kragujevac je bio partner bivšim radnicima ovog preduzeća u pronalaženju rešenja za rešavanje njihovog pitanja koje je egzistencijalne i socijalne prirode. Radi se o nešto preko 300 radnika. Oni će imati pravo da namire deo svojih potraživanja iz budžeta Grada Kragujevca, a na osnovu Zaključaka Vlade republike Srbije. Prodaja imovine ovog preduzeća je izvršena 22. jula 2022. godine i po osnovu stečajnog postupka, i s obzirom na to da je Grad Kragujevac bio razlučni poverilac, pa se tako nalazi u prioritetnom delu za isplatu potraživanja, 6. septembra 2022. godine uplaćeno je 78 950 181 dinar.

Zaključcima Vlade definisana je lista radnika kojima će po ovom osnovu biti isplaćena potraživanja kao i način obračuna. Taj obračun će izvršiti Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, dostaviti Gradu Kragujevcu, a u toku sledeće nedelje planirano je potpisivanje saglasnosti, odnosno izjava koje će bivši radnici dati u zgradi Gradske uprave da se za onoliko sredstava, koja će im biti isplaćena, odriču daljih potraživanja u stečajnom postupku. Isplate se očekuju ubrzo nakon stupanja na snagu rebalansa budžeta. Za bivše radnike ovog preduzeća, ovde borba nije završena. Njihova potraživanja su značajno veća od ovih sredstava i oni će nastaviti da se bore za ostatak svojih potraživanja. Ovim se ne iscrplju ni sva potraživanja grada iz stečajnog postupka „Zastava kamiona“ – kazao je Nenad Stanišić, član Gradskog veća za finansije.

Deo bivših zaposlenih „Zastava kamiona“ pratio je sednicu Skupštine grada sa galerije. Oni su aplauzom pozdravili ovu odluku, a predsednik Skupštine grada, Miroslav Petrašinović pročitao je njihovo pismo u kome se zahvaljuju gradonačelniku Nikoli Dašiću i odbornicima Skupštine grada na podršci.

Skupština je usvojila i Predlog odluke o otpisu duga i konverziji potraživanja grada Kragujevca u trajni ulog grada Kragujevca u osnovni kapital Zastava oružja AD Kragujevac.

Odbornici su se saglasili i sa Predlogom odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2023. godinu.

Utvrđivanje prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti je element obračuna poreza na imovinu. Te promene će se odraziti na poreska rešenja u narednoj godini, ali su one manje od stope poreske inflacije – kazao je Nenad Stanišić, član Gradskog veća za finansije.

Zakon o porezu na imovinu predviđa način kako se utvrđuje prosečna cena kvadrata nepokretnosti. Dobija se tako što lokalna poreska administracija sagleda sve ugovore o prometu nepokretnosti, a obrađeno ih je 1639, na osnovu kojih su utvrđene prosečne cene. Prosečna cena kvadrata stana u ekstrazoni iznosi 1000 evra i tu je došlo do povećanja. U pojedinim zonama došlo je do pada cena nepokretnosti, recimo što se tiče kuća u ekstra zoni pala je cena kvadrata, pa će i poreska rešenja za ove nekretnine biti manja sledeće godine za 24 dinara po kvadratu. Što se tiče kuća u prvoj zoni, porez će biti umanjen za 8 dinara po kvadratu, od druge do pete zone porez će biti neznatno uvećan. Kada je reč o stanovima u ekstra zoni, porez će biti uvećan za 12 dinara po kvadratu, u prvoj zoni za 11 dinara, u drugoj za 9 dinara, u trećoj za 28 dinara, i u četvrtoj za 3 dinara. Ali ako pogledate sve ove promene poreza, videćete da su one manje od stope inflacije – kazao je Stanišić.

Usvojen je i Predlog odluke o određivanju maksimalne spratnosti objekata u postupku ozakonjenja.

Interes je zaustavljanje bespravne gradnje. To podrazumeva prethodno rešavanje problema ozakonjenja, kako na republičkom, tako i na gradskom nivou. Proces ozakonjenja se završava ili pozitivnim rešenjem i upisom objekta ili rešenjem o rušenju. Mislim da niko ne očekuje da se u Srbiji poruši 2 miliona objekata, ili 88 000 u gradu Kragujevcu. Mi moramo da stvorimo uslove da se taj proces ozakonjenja što brže i što bezbolnije okonča u zakonskim okvirima. Zakon daje dva osnovna kriterijuma za ozakonjenje, a to je poštovanje spratnosti i poštovanje namene. Ono gde lokalna samouprava ima prostora da interveniše je upravo povećanje spratnosti u odnosu na planske dokumente. Što se tiče višeporodičnih objekata, taj broj nije veliki, oni su izgrađeni u periodu od 2005 – 2010. godine i njihovo prekoračenje spratnosti je uglavnom vezano za izgradnju potkrovlja sa nadzivkom umesto potkrovlja bez nadzivka. Oni nisu mnogo odstupili od zadatog voliumena objekta, ali jesu od spratnosti. I tu nastaje problem da ljudi koji su kupili stanove u takvim objektima ne mogu da se priključe na osnovnu infrastrukturu, na gas, ne mogu da se uknjiže niti da prometuju takve objekte. Naravno, mnogo više takvih problema je u individualno gradnji i ovo je naš mali doprinos rešavanju jednog od mnogobrojnih problema kada je reč o ozakonjenju – objasnio je Ivan Radulović, glavni urbanista grada Kragujevca.