Rezultati istraživanja o socijalno-ekonomskom položaju povratnika sprovedenog u okviru projekta „Na zajedničkom putu ka održivom razvoju“ koji, uz finansijsku podršku Komesarijata za izbeglice i migrante realizuje „Roma centar“ predstavljeni su na današnjoj prezentaciji u zgradi Gradske uprave. Projekat za cilj ima informisanost i unapređenje pristupa povratnika pravima i uslugama u oblasti socijalne zaštite, kao i povećanje senzibilisanosti lokalne zajednice radi njihove lakše integracije. Prezentaciji je u ime Grada Kragujevca prisustvovala dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava.
Grad Kragujevac dugi niz godina uspešno sarađuje sa Komesarijatom za izbeglice i migrante, pružajući podršku povratnicima kroz različite programe, projekte i finansijsku pomoć, kazala je Damnjanović i navela da je tokom 2024. godine, pored realizacije projekta nabavke seoskog domaćinstva u vrednosti od skoro 1.800.000 dinara i nekoliko grantova za građevinski materijal, obezbeđena jednokratna novčana pomoć za oko 80 porodica ukupne vrednosti od 3.200.000 hiljada dinara, što je najviše do sada.
Posebnu pažnju posvećujemo licima u procesu readmisije. Oni se kod nas vraćaju ukoliko im je poslednje mesto boravka bilo na teritoriji jedinice naše lokalne samouprave gde ostvaruju saradnju sa poverenicom i Kancelarijom za povereništvo. Trenutno oko 100 porodica dobija različite vidove podrške od Grada u vidu vaučera, grantova ili nabavke seoskih domaćinstava. Danas imamo priliku da čujemo rezultate istraživanja koje je tokom jula i avgusta sprovela nevladina organizacija „Roma centar“ analizirajući socijalno-ekonomski položaj 100 porodica povratnika. Na osnovu toga ćemo imati bolji uvid u potrebe ove kategorije stanovništva i njihov nivo zadovoljstva podrškom koju dobijaju kako sa nacionalnog, tako i sa lokalnog nivoa, poručila je Damnjanović
Slavoljub Đorđević, koordinator projekta iz „Roma centra“, je naveo da se istraživanje pre svega odnosilo na ljude koji su se dobrovoljno vratili, dodavši da je takvih povratnika oko dve trećine, dok je jedna trećina proterana i to su ljudi koji su najčešće doživeli vrlo teške trenutke. Kroz realizaciju ovog projekta organizujemo i radionice, kao i sastanke sa predstavnicima relevantnih institucija kako bismo ovim ljudima obezbedili lakši pristup potrebnim informacijama vezanim za njihova prava i mogućnosti. Sprovedeno istživanje je samo deo projekta koje će nam važnim podacima o ekonomskim i stambenim uslovima života povratnika, njihovoj obrazovnoj stukturi i problemima sa kojima se susreću pomoći u daljem radu, kazao je Đorđević.
