Današnji datum nas vraća u period od pre 26 godina kada je, pod izgovorom milosrđa, izvršena agresija na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, kazala je dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava, koja je u ime Grada Kragujevca položila venac kraj Spomenika „Uspenje“ gde je, u organizaciji Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Kragujevac obeležena 26. godišnjica početka NATO bombardovanja.
Ovo parče Balkana, istakla je ona, oduvek je bilo na vetrometini različitih uticaja, ali u novijoj istoriji je nezabeleženo da se jedna suverena zemlja dovede do bombardovanja pod plaštom sprečavanja humanitarne katastrofe. Naš slobodarski grad, kao i svake godine, danas čitavom svetu šalje poruku mira i sloge, poručila je Damnjanović, da se ovakva stradanja više nigde ne ponove.
Kraj Spomenika „Uspenje“ poštu sugrađanima stradalim tokom NATO agresije i oružanih sukoba od 1990. do 1999. godine na prostoru bivše Jugoslavije su odali i vence položili i predstavnici Vojske Srbije, kragujevačkog i republičkog Udruženja RVIPPB, GO SUBNOR, Udruženja RMVI, veterana vojne policije i porodica poginulih.
Tokom 78 dana bombardovanja koliko je ono trajalo u našoj zemlji, signal vazdušne opasnosti u Kragujevcu se oglasio 218 puta. Grad i najbliža okolina su bili izloženi neposrednim dejstvima 20 puta, a prvi projektili pali su 24. marta oko 20:35 časova, kada je pogođena kasarna „Milan Blagojević“.
Najveće stradanje Kragujevac je pretrpeo 9. i 12. aprila kada su u Zavodu „Crvena zastava“ razoreni pogoni Fabrike automobila, Energetike, deo Zastava kamiona, Kovačnice, Lakirnice, zgrada ERC – a i Alatnica, 15. aprila kada je pogođena kasarna "Radomir Putnik" i kasarna u Divostinu i 8. maja kada je bomba pogodila poštu u naselju Aerodrom.
Pod vazdušnom opasnošću građani Kragujevca su ukupno bili 40 dana, 6 sati i 33 minuta. U samom gradu nije bilo civilnih žrtava, ali je stradalo 42 Kragujevčanina koji su u tom periodu bili na vojnim položajima.
