U Spomen parku Šumarice, kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima održana je još jedna jedinstvena antiratna manifestacija Veliki školski čas, u znak sećanja na stradanje civila 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu.
Vence su položili đaci i direktorka Prve kragujevačke gimnazije, ministar bez portfelja Slavica Đukić - Dejanović u ime Vlade Srbije, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, zatim predstavnici diplomatskog kora - ambasador Nemačke Tomas Šib, Palestine Mohamed Nabhan, Slovačke Dagmar Repčekova, Izraela Alona Fišer Kam, Belorusije Valerij Briljov, delegacije gradova prijatelja i pobratima, predstavnici Šumadijskog upravnog okruga, Univerziteta.
U okviruVelikog školskog časa izvedena je drama “Nisam kriv što sam živ“, autora Đorđa Milosavljevića. Trodelni dramski tekst postavljen u tri vremena sa dekadnim razmacima (1941, 1991. i 2001. godina) spaja životna iskustva ljudi koji su preživeli šumarički pogrom i iskustva mladih koji su o tom strašnom događaju slušali ovde u Šumaricama.
Velikom školskom času prethodio je moleban koji je služio episkop šumadijski Jovan uz sasluženje sveštenstva Eparhije šumadijske.
Veliki školski čas je i ove godine poslao poruku mira, da se više nikada ne ponovi tragedija kakva se dogodila 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, poručila je ministarka Slavica Đukić - Dejanović i dodala da su najveća vrednost Velikog školskog časa, koji ima i umetničku notu, deca i Kragujevčani koji ga čine masovnim časom.
I ovog oktobra, sećajući se velikog stradnja i svih nevinih žrtava, čija je jedina krivica što su tog dana bili živi, poslali smo iz Šumarica snažnu i jasnu antiratnu poruku, da su svetu potrebni mir i sloboda, da ljudi žive, stvaraju i da se raduju, kazao je Miroslav Petrašinović predsednik Skupštine grada Kragujevca.
Inače, u Srbiji se 21. oktobar obeležava kao Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu. Tog dana 1941. godine nemački okupatori su, kao odmazdu za pogibiju deset svojih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta, streljali bizu 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika, kao i 15 dečaka - čistača obuće. Najmlađe dete imalo je 11 godina.