Duboku posvećenost unapređenju ljudskih prava, rodne i socijalne ravnopravnosti, izgradnji tolerantnog i inkluzivnog društva, kao i sprečavanju svih oblika diskriminacije, Grad Kragujevac je potvrdio potpisivanjem još jednog Protokola o saradnji u navedenim oblastima. Protokol su potpisali: Demo Beriša, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije, Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca i Slobodan Milenković, gradonačelnik Vranja.
Ovaj protokol predstavlja korak ka sistemskom pristupu u kreiranju i primeni javnih politika koje u fokus stavljaju ljude, njihova prava i dostojanstvo, a gradovi Kragujevac i Vranje time postaju pozitivan primer u lokalnoj samoupravi.
Ovo je značajan dan jer smo potpisivanjem ovog dokumenta načinili važan korak ka izgradnji društva koje prepoznaje i podržava svakog pojedinca. Njegova puna primena tek predstoji, ali ono što već sada pokazuje jeste brigu nas kao društva za ljude koji se nalaze u osetljivim životnim situacijama, istakla je Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. Paunović je još dodala da veruje da će dobra praksa koja je danas uspostavljena u Kragujevcu biti primer i podsticaj drugim gradovima i opštinama da krenu sličnim putem – da prepoznaju svoje sugrađane kojima je potrebna podrška, pažnja i, ponekad, samo prilika da budu viđeni i prihvaćeni. Često je reč o zapošljavanju pripadnika osetljivih društvenih grupa – pripadnika romske zajednice, lica koja su izdržala zatvorske kazne, ali i drugih kojima je potrebna druga šansa i podrška za dostojanstven povratak u društvo. To je veliki izazov, ali upravo je posvećenost tim pitanjima ono što jedno društvo čini humanijim, pravednijim i zdravijim, zaključila je ministarka Paunović.
Demo Beriša, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije je naglasio da Republika Srbija ima jedan od najsavremenijih zakonskih okvira kada je reč o zaštiti prava nacionalnih manjina. Međutim, objašava Beriša, pored kontinuirane brige o toj oblasti, posebna pažnja se mora usmeriti i ka osobama sa invaliditetom. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da insistira, u svim institucijama i strukturama, na stvaranju uslova za njihovo aktivno uključivanje u društvo – pre svega kroz zapošljavanje. Naš cilj je da čovek bude u centru svih politika, a da osobe sa invaliditetom imaju priliku da pokažu svoj puni potencijal i budu korisni, ravnopravni članovi zajednice,
Da Kragujevac, potpisivanjem ovog Protokola, potvrđuje svoju čvrstu opredeljenost da bude grad jednakih mogućnosti za sve – grad u kome se ljudska prava poštuju, različitosti neguju, a inkluzija postaje stvarnost, a ne samo poželjan cilj, naglasio je i gradonačelnik Nikola Dašić. Za nas, ovo nije samo formalni dokument, ovo je osnov za konkretnu, održivu saradnju sa republičkim institucijama i partnerskim lokalnim samoupravama. Želimo da nastavimo da razvijamo politike i prakse koje osnažuju građane, posebno pripadnike ranjivih i marginalizovanih grupa, i da učinimo javne usluge dostupnim i pristupačnim svima, bez izuzetka, dodao je Dašić i zahvalio se Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave na poverenju i podršci.
Govoreći o daljim koracima, Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava je istakla da se uskoro očekuje da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog raspiše javni poziv, a u skladu sa definisanim prioritetima ministarstva i lokalne samouprave, Grad kreira programe koji odgovaraju konkretnim potrebama našeg grada. Izuzetno je važno da podrška stigne do onih kojima je najpotrebnija. Pored pripadnika nacionalnih manjina, to su i brojne druge marginalizovane grupe, kao što su žene žrtve porodičnog nasilja, osobe sa invaliditetom, stariji sugrađani, kao i lica koja su izašla iz zatvorskog sistema. Fokus našeg delovanja biće upravo na tim prioritetnim oblastima, jer u centru svih naših aktivnosti mora biti čovek i njegove potrebe, objasnila je Damnjanović.
