Povećanje svesti o trgovini ljudima među mladima – institucije, lokalne zajednice i civilni sektor u prevenciji i zaštiti bila je tema konferencije održane u Kragujevcu povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima. Okupivši predstavnike relevantnih ministarstava, institucija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, konferencija je imala za cilj edukaciju mladih, ali i jačanje multisektorske saradnje u borbi protiv jednog od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. Prevencija, međusektorska saradnja, informisanje i upoznavanje sa rizicima najdelotvorniji su načini u sprečavanju trgovine ljudima, naročito mladih.
U ime grada, učesnike konferencije pozdravila je dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstvenu, socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava naglasivši da je borba protiv trgovine ljudima obaveza svih nas i da se zasniva na nacionalnim strategijama i međunarodnim konvencijama. Kragujevac je, kako je istakla, preduzeo značajne korake, uključujući osnivanje Odeljenja za ljudska i manjinska prava i aktivan rad Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima, koji deluje u saradnji sa institucijama socijalne zaštite, zdravstva, obrazovanja, policije i Crvenog krsta. Prevencija i zaštita mladih su prioritet, a kao primer dobre prakse navela je protokol sa Centrom za nestalu i zlostavljanu decu, koji mladima omogućava da se upoznaju sa mehanizmima zaštite.Trgovina ljudima je jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava, a prevencija traumatizacije žrtava mora biti u fokusu budućeg rada, zaključila je Damnjanović.
Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu poručio je da je trgovina ljudima ozbiljan društveni problem u Srbiji, ali da je ključ u otvorenom i kvalitetnom razgovoru, posebno sa decom i mladima. On je istakao da su upravo oni, ako su zanemareni ili imaju nesređene odnose u svom okruženju, podložniji manipulaciji. Važno je da oni to umeju da prepoznaju a prevencija kroz edukaciju, zajednički rad i upoznavanje sa rizicima jedini je pravi put za podizanje svesti u borbi protiv trgovine ljudima.
Nenad Simić, rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima Ministarstva unutrašnjih poslova i nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, istakao je da su deca jedna od najrizičnijih kategorija kada je reč o trgovini ljudima, što zahteva aktivnu ulogu državnih institucija, nevladinog sektora, obrazovnih i službi socijalne zaštite. Srbija je, prema poslednjem izveštaju Stejt departmenta, svrstana u drugu grupu zemalja po efikasnosti u borbi protiv trgovine ljudima. U okviru reformskih procesa, usvojen je Akcioni plan za period 2024–2029.godine, a izrađen je i novi Zakon o borbi protiv trgovine ljudima kojim će biti uređena nadležnost i koordinacija svih relevantnih aktera, kao i postupak formalne identifikacije žrtava, što je ključno za njihovu zaštitu i socijalnu podršku. Simić je posebno naglasio značaj lokalnih timova kao osnovnih nosilaca prevencije, istakavši rad Lokalnog tima u Kragujevcu kao primer dobre prakse. U Srbiji trenutno deluje 18 lokalnih timova, a predviđeno je uvećanje njihovog broja.
Obaveza Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je da omogući efikasno funkcionisanje lokalnih samouprava, posebno u oblasti zaštite i uključivanja mladih u borbu protiv trgovine ljudima, rekao je Jovan Knežević, pomoćnik ministra. Mladi imaju najviše kontakta sa modernim tehnologijama i izloženi su rizicima koji proizilaze iz nekontrolisanog prostora interneta. Pored toga što mogu biti potencijalne žrtve, oni imaju kapacitet da postanu aktivni zaštitnici jedni drugih, ukoliko su blagovremeno informisani i edukovani, objašnjava Knežević. On je naglasio važnost da škole, centri za socijalni rad i sve nadležne institucije omoguće mladima prostor za dijalog, prepoznavanje rizika i prevenciju. Posebnu ulogu u tome imaju lokalni timovi za borbu protiv trgovine ljudima, kao i mediji koji svojim izveštavanjem podižu svest i kod mladih i roditelja, poručio je Knežević.
Nakon radnog dela konferencije uručene su zahvalnice organizacijama i pojedincima.
