Potpisan Protokol namenjen ženama žrtvama porodičnog nasilja i prevenciji dečjih brakova

Na inicijativu Romske ženske mreže Republike Srbije i uz podršku i saradnju grada Kragujevca, potpisan je Protokol za unapređenje saradnje i razvoj integrativne socijalne zaštite namenjen ženama žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja i prevenciji dečjih brakova u lokalnoj zajednici.

U ime Grada, Protokol je potpisala dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu. U ime Romske ženske mreže Republike Srbije Protokol je potpisala Ana Saćipović, predsednica Upravnog odbora, kao i predstavnici Centra za socijalni rad „Solidarnost“, Policijske uprave, Doma zdravlja, OŠ „Treći kragujevački bataljon“, udruženja građana „Oaza sigurnosti“, „Romanipen“, Roma – centar i Integrativni global centar.

Poslednje istraživanje koje je 2019. godine sproveo UNICEF pokazalo je da oko 56 procenata devojčica Romkinja stupa u brak pre svoje osamnaeste godine, dok je u opštoj populaciji to šest procenata. Što se tiče devojčica koje su do petnaeste godine starosti stupile u brak, u romskoj populaciji je taj procenat između 13 i 16, dok je u opštoj populaciji svega jedan procenat.

Predstoji nam veliki broj aktivnosti, kako na nacionalnom nivou, kroz veliku kampanju koju je pokrenulo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, tako i uz brojne druge manje projekte koji podržavaju Romsku žensku mrežu sa nacionalnog nivoa, kazala je dr Damnjanović. Grad Kragujevac se priprema za izradu strategije koja je vezana za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja do 2025. godine i svakako će jedna od aktivnosti biti i prevencija maloletničkih brakova, koja spada u domen zaštite dečjih prava.

Posebno nam je drago što ćemo podržati inicijativu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost koje je iniciralo promene u nekoliko zakona, a pre svega u oblasti Krivičnog zakona, jer se maloletnički brak može smatrati trgovinom ljudima. U oblasti Porodičnog zakona inicirana je promena u vidu zabrane sklapanja brakova pre osamnaeste godine starosti, dok se u oblasti Zakona o sprečavanju nasilja u porodici maloletnički brak može smatrati i vrstom porodičnog nasilja, pogotovo ako je prinudan. Stupanjem u maloletnički brak drastično se ugrožava reproduktivno zdravlje mladih devojaka, prekida im se obrazovanje, lišavaju se detinjstva i dovode u potčinjeni položaj, a sve ovo utiče na blagostanje jedne zemlje, poručila je dr Damnjanović.

Ana Saćipović, predsednica Upravnog odbora Romske ženske mreže Republike Srbije, istakla je da dečji brak predstavlja kršenje dečjh prava. Ona je podsetila da Romska ženska mreža Republike Srbije trenutno sprovodi Projekat podržan od Švajcarske razvojne agencije i fondacije pod nazivom „Dečji brak nije romska tradicija“.

Dečji brak je posledica zatvorenosti romske zajednice, jer još uvek postoje predrasude i stereotipi prema Romima i Romkinjama, kazala je Saćipović. Zbog te diskriminacije oni ostaju zatvoreni – nisu uključeni u redovno obrazovanje, ne rade na sebi i teže usvajaju savremene tokove života. U saradnji s Gradom, cilj nam je da doprinesemo prevenciji dečjih brakova, kako bismo te devojčice zadržali u obrazovnom sistemu, jer je obrazovanje osnovni pokretač svih pozitivnih promena u životu jedne osobe, a samim tim i u društvu.