Svi organi javne vlasti, privredni subjekti sa više od 50 zaposlenih, političke stranke, sindikati i tela za rodnu ravnopravnost dužni su da dostavljaju Godišnji izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao organu nadležnom za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u društvu.
Tim povodom, u okviru kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“ koju sprovodi Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa GIZ-om, danas je u Biznis inovacionom centru u Kragujevcu održana treća info sesija na kojoj su obveznicima podnošenja izveštaja o rodnoj ravnopravnosti - predstavnicima organa javne vlasti, poslodavaca, sindikata iz Kragujevca i centralne Srbije predstavljene Smernice za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje će im pomoći u pripremi budućih izveštaja.
Rejhan Kurtović, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog istakao je da je „postizanje rodne ravnopravnosti jedno od temeljnih načela ljudskih prava i predstavlja princip jednakih mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog i privatnog života”.
Izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji izrađuje resorno ministarstvo, prati strukturu i sadržaj Zakona o rodnoj ravnopravnosti i sadrži najvažnije podatke o ostvarivanju politike jednakih mogućnosti, sprovođenju opštih i posebnih mera u organima javne vlasti i kod poslodavaca, a naročito u posebnim oblastima od značaja za rodnu ravnopravnost, ostvarivanju rodne ravnopravnosti kod političkih stranaka, sindikalnih organizacija i udruženja ali i radu izabranih tela za rodnu ravnopravnost i o određivanju lica zaduženih za rodnu ravnopravnost”, istakao je državni sekretar.
On je naglasio da je Grad Kragujevac primer dobre prakse kako se primenjuju propisi i poštuju ljudska prava i dodao da tokom 2021. i 2022. godine najveći broj obveznika nije podneo izveštaj o rodnoj ravnopravnosti.
Prema njegovim rečima, resorno Ministarstvo će u narednom periodu pored preporuka, zahteva i molbi morati da sprovodi i neke druge mere jer je cilj izgradnja demokratskog i ravnopravnog društva, jednakih šansi i jednakih mogućnosti.
Gordana Damnjanović, članica Komisije za socijalnu politiku, zdravstvo i obrazovanje Privremenog organa grada Kragujevca istakla je da je grad Kragujevac lider u oblasti rodne ravnopravnosti među lokalnim samoupravama u Srbiji i dobitnik brojnih priznanja u oblasti rodne ravnopravnosti.
Grad je ostvario izuzetnu saradnju sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, od usvajanja Evropske povelje, promovisanja principa rodne ravnopravnosti, usvajanja strateških dokumenata u ovoj oblasti i primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti od stupanja na snagu”, istakla je Damnjanović. Ona je naglasila da je Grad Kragujevac jedan od prvih gradova koji je u skladu sa zakonskom regulativom konstituisao Savet za rodnu ravnopravnost i Komisiju za rodnu ravnopravnost i pristupio izveštavanju u skladu sa Zakonom, usvojio Pravilnik prevencije rizika od povrede principa rodne ravnopravnosti i da se radi na rodno odgovornom budžetiranju.
