Polaganjem venaca kraj Spomenika Kristalni cvet u Spomen-parku Kragujevački oktobar obeležen je Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida nad Romima. U ime Grada Kragujevca venac je položila dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava, podsetivši da se danas navršava 80 godina od stradanja u kome je oko tri hiljade dece, žena i muškaraca Roma likvidirano u Aušvicu.
Danas, kao i inače, Grad Kragujevac šalje snažnu poruku protiv diskriminacije, segregcije i govora mržnje, šireći kulturu sećanja. Obeležavanjem ovog dan želimo da, pre svega mladima, uputimo poruku da je govor mržnje nedopustiv i da negujući sećanje treba da pamte sve žrtve stradanja, poručila je Damnjanović.
Facilitatorka Romakted programa, Tanja Đorđević, ističe da je vrlo malo podataka dostupno vezano za stradanje Roma u Drugom svetskom ratu. Kroz naš program se trudimo da negujemo kulturu sećanja, ne zaboravimo naše žrtve i pošaljemo poruku da se više nikad ne ponovi, kazala je Đorđević.
Povodom obeležavanja Dana sećanja na romske žrtve u Drugom svetskom ratu u ogranku Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ u Erdogliji otvorena je izložba „Između empatije i predrasuda: Romi u štampi Kraljevine Jugoslavije (1929-1944)“, u organizaciji Obrazovno kulturne zajednice Roma „Romanipen“. Autori izložbe, dr Kristina Jorgić Stepanović i Slavko Stepanović, kažu da su javnosti želeli da ukažu na prepreke sa kojima se romski narod suočavao zbog stereotipa i predrasuda većinskog stanovništva i vlasti u čitavoj Evropi. Oni ističu da najjačim oružjem protiv stereotipa, predrasuda i diskriminacije smatraju edukaciju, pa je u pratećem delu izložbe organizovano i niz edukativnih radionica namenjenih mladima u cilju podizanja svesti o opasnosti od ciganizma, rasizma i totalitarnih ideologija.
Inače, tokom Drugog svetskog rata u Aušvicu je bilo zatočeno više od 23.000 Roma, od kojih je preko 20.000 likvidirano. U takozvanom podlogoru za Rome u Aušvicu, „Porodičnom kampu za Cigane“, u noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine je ubijeno oko 3.000 Roma u gasnim komorama. Te žrtve su simbolički deo skoro 500.000 Roma stradalih tokom holokausta u Drugom svetskom ratu.
