Polaganjem venaca kraj spomenika u Ilićevu, Maršiću i Grošnici obeležena su Tri oktobra, manifestacija kojom Kragujevac čuva sećanje na nevino stradalo stanovništvo koje je nemačka vojska streljala 19. oktobra u ova tri sela. Kao čin osvete tog dana ubijeno je više od 400 nedužnih civila, spaljena su sva tri sela a to je bio samo početak odmazde okupatora, kao uvod u tragediju koju Kragujevac i čitav svet pamte.
Kragujevac je ovih dana zasut sećanjima i svetu šalje dve poruke. Jedna je da Kragujevac i Kragujevčani imaju pravo na nezaborav na stradale pretke koji imaju posebno mesto u našim srcima. Druga poruka je da stradanja koja su se desila ne smeju da se ponove. Svaki narod sam mora da se bori sa svojim pošastima i tako će se nepravde najlakše sprečiti, jer takav teror nikada ne sme da se ponovi, kazao je zamenik predsednika Skupštine Zoran Mladenović.
Komemorativni skupovi održani su kraj spomenika stradalim građanima u Ilićevu, Maršiću i Grošnici, a sveštenstvo Eparhije šumadijske održalo je opelo.
Kraj spomen obeležja u selima nedaleko od Kragujevca počast su odali i položili vence potomci streljanih, predstavnici grada, ustanova, SUBNOR-a, političkih stranaka i organizacija, saveta mesnih zajednica, meštani sela i đaci osnovnih škola iz tog dela grada.
Svake godine na više lokacija u gradu Kragujevcu komemorativnim skupovima i polaganjem venaca sećamo se žrtava i zločina koji se desio 1941. godine. U oktobru u Kragujevcu se prepliću dva osećanja - osećanje tuge zbog nedužno stradalih i ponosa zbog njihovih žrtava koje su oni podneli za slobodu srpskog naroda. Danas smo ponosni i zbog toga što smo deo jednog antifašističkog društva, kaže zamenik gradonačelnika Ivica Momčilović.
Obeležavanjem oktobarskih komemorativnih svečanosti iz Kragujevca se celom svetu šalje poruka koja život stavlja na prvo mesto. Manifestacije kojima se tradicionalno obeležava kragujevački oktobar nose poruku mira i opominju da se istorija ne zaboravlja ali i da ne sme da se ponovi.
Sećanje nikada ne sme da izbledi. Kragujevac kao grad stradalnik i grad heroj mora da neguje kulturu sećanja na sve nevino stradale tokom Drugog svetskog rata. Jedini greh stradalih meštana sela nedaleko od Kragujevca te 1941. godine jeste bilo to što su se našli na putu okupatorskih vojnika. Rat i lišavanje ljudskog života nikada nisu donosili rešenje. Svakog oktobra Kragujevac šalje snažnu antiratnu poruku – poručio je predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović.
Zločin počinjen 19. oktobra u selima Ilićevu, Maršiću i Grošnici čini celinu kao uvod u masovno streljanje dva dana kasnije u Kragujevcu, kao osveta za pobunu srpskog naroda koji nije pristao na to da bude pokoran. Prema istorijskim podacima tog dana je pogubljeno 415 nedužnih ljudi i spaljena su ova tri sela na putu Kragujevac – Gornji Milanovac.