Pomen žrtvama revolucionarnog terora kod Gromovića ulaza

U znak sećanja na žrtve revolucionarnog terora 1944. godine, kod Gromovića ulaza, služen je parastos i položeni su venci kraj spomen-obeležja koje je podignuto 1999. godine. U ime grada Kragujevca, vence su položili Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada i Zoran Mladenović, zamenik predsednika Skupštine grada, potomci nastradalih i predstavnici političkih partija.

Teror je, izgleda, obeležje savremenog sveta. Mi se danas nalazimo na mestu, gde su naši sugrađani, nažalost, bili žrtve tog terora. Terorizam ne bira ni veru, ni naciju, niti ljude. On je takav, i namera mu je da zastrašuje. Naša je obaveza da se u svojim sredinama borimo protiv tog terora, da se borimo protiv naših ekstrema, jer time ćemo sprečiti opšti terorizam.On kreće od pojedinaca, pa ide na grupe, onda dolazi do države – rekao je Zoran Mladenović, zamenik predsednika Skupštine grada.

Posle oslobođenja Kragujevca, 20. oktobra 1944. godine, u Kapislani nekadašnjeg Vojnotehničkog zavoda, streljano je više stotina uglednih Kragujevčana i stanovnika okolnih mesta čiji tačan broj i imena još uvek nisu tačno utvrđeni.

Kragujevac je imao dva crna 21.oktobra, 1941. godine se desio zločin nad kojim se zaledio ceo antifašistički svet i 21. oktobar 1944. godine kada je zavedena diktatura i kada su uz pomoć Sovjeta, komunisti likvidirali nevine građane Kragujevca samo zbog toga što nisu bili njihovi simpatizeri. Mi smatramo da su dva crna kragujevačka oktobra jedna kragujevačka rana, da ne treba praviti razlike između žrtava, ali da takođe treba nedvosmisleno osuditi zločine komunista jer su ravni zločinima nacista, jer su i oni takođe ubijali gimnazijalce, profesore, sveštenike, industrijalce, intelektualce, one najbolje koji su bili motor razvoja i Kragujevca i Srbije. Mi smo zadovoljni što je i ova komemoracija našla svoje mesto u zvaničnom protokolu oktobarskih manifestacija. Međutim nismo zadovoljni time što izostaje opšta osuda ovih zločina i da oni nisu do kraja rasvetljeni  - kaže Mirko Čikiriz, državni sekretar Ministarstva pravde.

Pomenu je prisustvovao i Miodrag Ivanović čiji su otac, stric i sinovac streljani 1944. godine. Streljani su 24. novembra u krugu Zastave. Sva trojica rehabilitovana su pre pet godina.