Kulturna scena grada Kragujevca

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je na zahtev Ministarstva kulture i informisanja RS u 15 gradova i opština (izuzetak je grad Beograd), sproveo istraživanje pod nazivom „Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnov za povećanje kulturne participacije“, kojim je obuhvaćen i grad Kragujevac. U nekim segmentima istraživanja, Kragujevac je visoko pozicioniran u odnosu na druge gradove, a naročito u izdvajanju budžetskih sredstava za oblast kulture i posećenosti kulturnim događajima koje organizuju ustanove kulture. O istraživanju, kratkoročnim i dugoročnim planovima i unapređenju kulturne scene u Kragujevcu, govorio je Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu u emisiji RTK Epicentar.

U periodu od 2010. do 2014. godine grad Kragujevac je za kulturu izdvajao od 220 do 260 miliona dinara sredstava iz budžeta, od 2015. do 2018. taj iznos je od 320 do 400 miliona dinara što nas sa realizacijom budžeta u 2017. godini od 7,16% u odnosu na druge gradove sa procentom izdavajanja od 6,59% bolje pozicionira, kazao je Bjeletić. Na plate i zakonske obaveze izdavajamo 78,7 % od ukupnog budžeta za kulturu, a za programske aktivnosti izdvaja se 22%, što je za tri procenta više od proseka gradova obuhvaćenih istraživanjem.

Nije dobro to, kaže Bjeletić, što su ustanove kulture i udruženja registrovana za obavljanje kulturnih delatnosti oslonjena na finansiranje samo iz gradskih budžetskih sredstava i ne postoje pokušaji apliciranja prema međunarodnim fondovima koji podržavaju kulturu. Zbog toga smo u protekle dve godine organizovali radionice na temu kako ovladati veštinama za uspešno pisanje projekata, što ćemo u skladu sa potrebama kulturnih poslenika nastaviti da radimo i dalje. Jedan smo od retkih gradova koji je uspeo da osmisli i realizuje niz novih manifestacija i kulturnih sadržaja: kragujevačko bijenale likovne umetnosti, festival pozorišnih trupa BAŠ teatar, šumadijski džez i bluz festival, festival uličnih svirača. Takodje, osnovani su i novi ansambli, a to su simfonijski orkestar, prošle godine i akademski orkestar akordeonista čiji će se nastup u dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu naći na DVD-u, produkcijskom prvencu Muzičkog centra.

Posle Novog Sada, Kragujevac izdvaja najviše sredstava po konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture, koja su u periodu od 2010. do 2014. iznosila od 1,7 do 7,5 miliona dinara, a od 2015. godine od 30 do 40 miliona, podsetio je Bjeletić i najavio uskoro objavljivanje konkursa za ovu godinu. Važna nam je saradnja sa predstavnicima civilnog sektora odnosno udruženjima registovanim za obavljanje kulturnih delatnosti. To je način da ojačamo kulturnu scenu i damo im mogućnost da realizuju svoje ideje u čemu i uspevamo. To i jeste suština mera kulturne politike koju vodimo i koja je danas predvidiva.

Zahavljujući takvom pristupu iznedrili smo nove kulturne manifestacije, kaže Bjeleić i podseća na Šumadijski internacionalni filmski festival, Convivium musicum, festival Dragiša Nedović, Dani arhitekture, Kragujevački letnji bioskop na otvorenom i druge. Grad Kragujevac izdvaja značajna sredstva za oblast književnog stvaralaštva. S obzirom na to da kragujevački književni stvaraoci u prethodnim godinama nisu imali podršku grada, ove godine ćemo pri ustanovi kulture „Koraci“ sprovesti poseban konkurs za njih, čime ćemo pokušati da rehabilitujemo izdavaštvo u našem gradu.

Grad Kragujevac se po broju posetilaca kulturnim događajima ustanova kulture, koji je veći od 150 hiljada nalazi u samom vrhu u odnosu na druge gradove, pokazalo je istraživanje.

Dominantnu ulogu na gradskoj kulturnoj sceni ima Knjaževsko srpski teatar koji je 2018. godine prodao 14 379 ulaznica (ukupan broj posetilaca je veči od 17 hiljada), što je blizu 10 hiljada više u odnosu na 2008. godinu. Događaje u organizaciji Muzičkog centra 2011. godine posetilo je 2250 ljudi, a 2017 i 2018.godine oko 9000. Ustanova kulture Spomen park Kragujevački oktobar 2017. beleži 36000 posetilaca a 2018. godine 44390.

U planu je da se do aprila meseca uradi istraživanje o kulturnim potrebama i navikama, kako bi smo uvideli šta je to što publika od nas očekuje i šta je to što možemo da unapredimo. Utvrdićemo stepen zadovoljstva kragujevačkom kulturnom ponudom, mapiraćemo najposećenije događaje i one koje nedostaju i utvrditi komunikacijski mehanizam putem koga se publika informiše, najavio je Bjeletić. Prateći digitalnu tehnologiju publici smo hteli da priđemo na inovativan i savremen način, tako da smo 2018. godine osmislili veb platformu na kojoj je kompletna kulturna ponuda grada Kragujevca a kako bi kultura bila na dohvat ruke lansirana je i mobilna aplikacija.

Na dalji razvoj kragujevačke kulturne scene gledam sa realnim optimizmom jer uslova za to ima što pokazuje i ovaj afirmativan izveštaj, zaključuje Bjeletić.

Član veća za kulturu osvrnuo se i na projekat „Gradovi u fokusu“ na osnovu koga je Kragujevac dobio 18 miliona dinara. Sredstva su u najvećem delu namenjena za izradu projektno tehničke dokumentacije ustanova kulture, deo za nabavku audio, vizuelne, računarske i elektronske opreme za potrebe Dečijeg pozorišta kao i dokumentaciju za dogradnju depoa Istorijkog arhiva Šumadije.

Što se objekata kulture tiče, država je prepoznala značaj naših potreba, tako da je u završnoj fazi i izrada projektno tehničke dokumentacije gradske dvorane Šumadija. Za sada postoje nezvanične informacije da će ove godine gradska dvorana Šumadija biti rekonstruisana. Vrlo brzo ćemo znati odgovor, ali postoji nada. Pokušavamo da rešimo višedecenijske nasleđene probleme kada je i prostor ustanova kulture u pitanju, pa će tako Narodna biblioteka Vuk Karadžić, Zavod za zaštitu spomenika kulture i Istorijski arhiv Šumadije, posle izgradnje Palate pravde svoje mesto naći u zgradi Suda.

Ozvaničena je i dogovorena saradnja sa najvažnijim medjunarodnim kulturnim centrima u Beogradu: Francuski insittut, Gete institut, Italijanski kulturni centar, Mađarski kulturni centar i Ruski dom. Takođe, dogovorena je saradnja i sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti u Beogradu. Takvi kulturni sadržaji će u značajnoj meri doprineti i boljoj kulturnoj ponudi u ovoj godini i dalji razvoj kragujevačke kulturne scene.