Međunarodnu nagradu „Zlatni vitez“ pisac Venko Andonovski posvećuje Kragujevčanima

Povodom nagrade „Zlatni vitez“ koju je pisac Venko Andonovski dobio na Trinaestom međunarodnom književnom forumu u Rusiji, Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu i Ana Petrović, pomoćnica gradonačelnika za kulturu i informisanje, organizovali su prijem. Andonovski je nagrađen za dramaturgiju za knjigu „Tri drame za pozorište“ koja je prošle godine objavljena u Moskvi.

Venko Andonovski je redovni profesor koji na Univerzitetima u Skoplju i Podgorici predaje više predmeta, među kojima su Svetska književnost i Slovenska književnost, rekao je Bjeletić. Njegovo umeće pisanja smo imali prilike da pre dve godine upoznamo na Velikom školskom času kada je izvedena njegova poema „Izrešetane duše“. Veoma mi je drago da se ovom nagradom nastavlja kontinuitet koji je u kulturi veoma važan i potreban. Mi imamo poznate pisce koji su osvajali prestižne nacionalne i međunarodne nagrade, kao što su Vidosav Stevanović, Vladimir Jagličić, Mirko Demić i drugi i drago mi je da se Venko Andonovski pridružio toj plejadi pisaca.

Profesor Andonovski je makedonski romansijer, dramski pisac, esejista, kritičar i književni teoretičar koji živi u Kragujevcu. Oženjen je Kragujevčankom, ali ga i porodični koreni vezuju za grad Kragujevac za koji kaže da je „jedna mala dnevna soba“ za kojom je čeznuo čitavog života. Prema njegovim rečima, „kamerna atmosfera“ Kragujevca ga inspiriše da stvara svoja dela, a njegov novi roman je nedavno objavljen u Skoplju.

Moji koreni su iz Kragujevca. Kragujevac je locus natalis ne samo moje porodice, već i moje književnosti, istakao je Andonovski. Majka je ovde rođena, a deda po majci je 1941. godine streljan u Šumaricama. Nagradu „Zlatni vitez“ koja mi mnogo znači, jer predstavlja međunarodnu nagradu za dramaturgiju, posvećujem Kragujevčanima i mojim precima. Ovu nagradu su pre meni dobijali veoma značajni stvaraoci poput Dušana Kovačevića, Emira Kusturice, Ivane Žigon itd. „Tri drame za pozorište“ se bave mojom opsesivnom temom, a to je zapadnjačka slovenofobija, odnosno, neprihvatanje Slovena kao važnog kulturnog agregata sveukupnog čovečanstva.

Inače, Venko Andonovski je jedan od najznačajnijih savremenih makedonskih pisaca. Njegov najpoznatiji roman je „Pupak sveta“ („Papokot na svetot”), objavljen 2000. godine, čije je srpsko izdanje objavljeno 2019. godine. Za ovo delo, prof. Andonovski je dobio brojne nagrade, među kojima su “Balkanika” za najbolju balkansku knjigu godine i nagrada “Jugra” u Rusiji na najbolji roman južnoslovenske književnosti preveden na ruski jezik. Njegov roman „Azbuka za neposlušne“ je preveden na ruski jezik i bio je u izboru za Nagradu „Jasna Poljana“.