Град Крагујевац је једна од 94 локалне самоуправе у Србији које су, у оквиру пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије“, израдиле планове спремности и одговора на здравствене ризике у складу са методологијом Светске здравствене организације. Пројекат, чији је циљ јачање капацитета локалних самоуправа за реаговање на јавноздравствене претње и унапређење система јавноздравствене приправности, финансира Европска унија, а реализује Министарство здравља у сарадњи са Светском здравственом организацијом и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП).
У израду планова заснованих на проценама реалних ризика били су укључени Институт за јавно здравље Крагујевац, Дом здравља, Завод за здравствену заштиту радника, Универзитетски клинички центар Крагујевац, Одељење за ванредне ситуације, цивилна друштва и дефинисали су кораке у кризним ситуацијама, имајући у виду да је локална заједница прва линија одговора, рекла је Јелена Павић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту која је била представник града на завршној конференцији одржаној у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Сталном конференцијом градова и општина – Савезом градова и општина Србије (СКГО). Као специфичне и доминантне јавноздравствене претње на територији Града Крагујевца и општина шумадијског округа, ИЗЈЗ је идентификовао три ризика. За сваки од њих израђени су планови спремности, са дефинисаним протоколима поступања, укључујући надлежности институција, редослед обавештавања, као и контакт лица у релевантним установама. Документ који омогућава брзо, координисано и ефикасно реаговање здравственог система и других сектора, након усвајања на Градском већу биће достављен Савету за здравље и Штабу за ванредне ситуације, рекла је Павић.
Аерозагађење, топлотни таласи и ковид представљају највеће ризике за настанак ванредних ситуација на територији града Крагујевца и Шумадијског округа, изјавила је проф. др Снежана Радовановић, директорка Института за јавно здравље Крагујевац. Она је навела да су, у оквиру пројекта и у сарадњи са другим здравственим институцијама, уз подршку Града Крагујевца, израђени планови спремности и одговора на кризне и ванредне ситуације, истичући значај савета за јавно здравље као кључних у реаговању у таквим околностима.
Дом здравља Крагујевац је прва тачка контакта са пацијентима у свим ситуацијама, због чега је од изузетне важности постојање јасних планова ризика за организацију рада и пружање здравствених услуга, истакла је др Славица Букумира, специјалиста социјалне медицине ДЗ. Она је нагласила значај координације са другим здравственим установама, како би се у ванредним околностима поступало благовремено и у складу са унапред дефинисаним плановима.
