На граници Грошнице и Аџиних Ливада, на имању које одише слогом и домаћинским редом, живи и ради породица Басарић – симбол заједништва и опстанка шумадијског села. Ово осмочлано домаћинство, у којем под истим кровом заједно стасавају три генерације, посетили су данас градоначелник Крагујевца Никола Дашић, председник Скупштине града Ивица Момчиловић и чланови Градског већа, др Снежана Живановић Катић и Стефан Јовановић.

Домаћин Миљко Басарић, са супругом, сином, снајом и четворо унучади, прави је пример како се велика породица чува радом на сопственој земљи. На око 13 хектара имања, Басарићи се успешно баве сточарством, негујући стадо од стотину оваца и јагњади, а њихова вредна свакодневица употпуњена је пчеларством и сопственим рибњацима.

Овде можемо да закључимо једноставно: када су људи вредни и када су борци, настају овако дивна  и сређена домаћинства, изјавио је градоначелник Дашић током обиласка имања.

Он је истакао да су управо овакви људи, који се боре и не одустају, доказ да село има будућност и да је посебно значајно што ова велика породица користи капацитете које им је природа дала, али и подршку локалне самоуправе. Басарићи су путем градских програма субвенционисали набавку новог трактора, што им значајно олакшава рад на топографски захтевном терену. Градоначелник је посебно похвалио њихову самоиницијативу у одржавању инфраструктуре.

Иако сами воде рачуна о приступном путу и каналима, Град ће им изаћи у сусрет са неколико камиона туцаног камена како би се прилаз имању додатно уредио. То што они сами одржавају и чисте прилаз свом дому, је слика одговорног домаћина у Шумадији, поручио је градоначелник.

Председник Скупштине града Ивица Момчиловић нагласио је да се оваква посвећеност ретко виђа и да одлука младих да остану на породичном имању заслужује пуну подршку. Он је навео да породица максимално користи све ресурсе прелепе Шумадије и поручио да ће Град наставити да буде ослонац оваквим домаћинствима у складу са реалним могућностима.

Домаћин Миљко Басарић, човек коме су скромност и радничка етика на првом месту, кратко и јасно је описао филозофију своје породице. Иако никада нису тражили ништа од Града, истичу да су задовољни и да се од рада на селу може лепо живети.

Живимо нормално и солидно. Ко хоће да ради, може лепо да живи; ко неће – џаба му све, не врши посао. Ми смо задовољни својим животом овде, поручује домаћин Милко.