У Музеју „21.октобар“ вечерас је одржана је традиционална манифестација „Бдење“, посвећена неговању културе сећања на невине жртве стрељане у Крагујевцу 1941. године. Програм је отворен тематском изложбом „Музеј сећања“ аутора Ненада Ђорђевића, приређеном поводом обележавања 50 година од оснивања Музеја „21. октобар“.
Манифестацији су присуствовале делегације градова пријатеља са својим домаћинима, а у име Града Крагујевца обратила се Ана Петровић Јелић, чланица Градског већа за културу.
Имам утисак да је ово најважнији догађај који нас све у октобру уједини и растужи. Крагујевчани свој живот распоређују по датумима који су лепи и свечани, али и по овом октобарском, који сви дубоко носимо у себи, генетски га чувамо и не дамо да се заборави. У октобру смо некако други људи – казала је Ана петровић Јелић и додала да све уметничке гране налазе инспирацију у овом страшном догађају, а међународни карактер многих манифестација потврђује да сећање на крагујевачку трагедију превазилази границе нашег града.
Изложба „Музеј сећања“ подсећа на настанак зграде Спомен-музеја и развој целокупног меморијалног комплекса. Иако је изградња музеја била предвиђена још у првим плановима за Спомен-парк који је основан 1953. године, реализација пројекта започета је касније. Пројектовање је 1964. године поверено академику и архитекти Ивану Антићу и архитекти Иванки Рaспоповић, који су пројекат завршили за годину дана. Након вишегодишњег прикупљања средстава, изградња музеја и формирање његове првобитне сталне поставке реализовани су у периоду од 1971. до 1976. године – казала је Маријана Станковић, директорка Спомен-парка „Крагујевачки октобар“ .
У оквиру „Бдења“ представљена је и виртуелна апликација „Од Народног до Спомен-парка“, аутора др Николе Говедарице. Намењена је посетиоцима музеја, пре свега најмлађима, којима кроз интерактивни приступ приближава историјат музеја, његов развој кроз различите етапе и делатност.
Посебан део програма био је посвећен представљању овогодишње антиратне поеме „Мирис оружја и неба“ ауторке Весне Капор, која ће бити изведена на Великом школском часу.
Говорећи о делу, Весна Капор је истакла да је реч првобитно о књизи прича која се претвара у овом случају у књигу гласова. Књигу чини 50 гласова: 20 гласова преживелих, 20 стрељаних и 10 гласова њихових сродника.
Желела сам да бројеви 40 и 50, као у једној библијској причи, постану део ове књиге. Тако се наметнуло и питање искупљења, питање жртве и својеврсно духовно путовање кроз живот и страдање - казала је Весна Капор.
Манифестација „Бдење“ и ове године потврђује значај културе сећања и уметности у очувању истине о октобарској трагедији. Кроз изложбе, дигиталне садржаје и књижевно-уметничке програме, Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ наставља да чува успомену на невине жртве и преноси поруку мира будућим генерацијама.