У Свечаном салону Градске управе обележен је Међународни дан ромског језика, са циљем да се укаже на значај очувања језичке и културне разноликости, али и на резултате које је Крагујевац постигао у унапређењу положаја ромске заједнице.
У име Града Крагујевца, присутнима су се обратили др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права, и Зоран Павловић, координатор за ромска питања.
Говорећи о резултатима које је Крагујевац остварио, др Гордана Дамњановић истакла је да је град препознат као пример добре праксе, пре свега захваљујући сарадњи локалне самоуправе, институција и ромске заједнице, која има најважнију улогу у процесима који се тичу њеног положаја и потреба.
Поред институционалног оквира, који чине Одељење за људска и мањинска права, родну равноправност и превенцију трговине људима, здравствени и образовни систем, социјална заштита, академска заједница, правосуђе и полицијска управа, за постигнуте резултате најзаслужнија је сама ромска заједница. Према званичним подацима, 1.444 грађана изјаснило се да припада ромској националној мањини, мада се претпоставља да је њихов број четири до пет пута већи. Њихов допринос видљив је и у стратешким документима које је Град усвојио у претходном периоду, као и у областима здравствене и социјалне заштите, становања, превенције дискриминације и економског оснаживања, истакла је Дамњановић.
Осврћући се на значај обележавања овог датума, подсетила је да се Међународни дан ромског језика, одлуком УНЕСКО-а, обележава од 2015. године, у знак сећања на Први конгрес Рома одржан у Лондону 1971. године. Управо је језик, како је истакла, један од најважнијих чувара идентитета једног народа. Иако нестандардизован и богат бројним дијалектима, ромски језик чува културу, традицију, историју и биће једног народа. Зато данас славимо социјалну укљученост, толеранцију и поштовање људских права и достојанства, поручила је Дамњановић.
На значај очувања ромског језика указао је и Зоран Павловић, подсетивши да се он, према УНЕСКО-вој класификацији, убраја у угрожене језике, јер га млађе генерације све ређе уче као матерњи. Због тога је важно подстицати његово учење од најранијег узраста, чему доприноси и настава у ОШ „Мирко Јовановић“.
Искуство показује да су деца веома отворена за овај програм. Иако је првенствено намењен деци из ромске заједнице, важно је да се укључе и ученици из већинског народа, како би ближе упознали културу, историју и традицију својих вршњака. На тај начин боље разумемо једни друге, градимо заједнички идентитет, квалитетнији суживот и међусобно поштовање, истакао је Павловић.
Колико познавање матерњег језика може бити важно у свакодневном животу, Павловић је илустровао примером из свог дугогодишњег рада координатора за ромска питања у Градској управи за друштвене делатности.
Захваљујући управо ромском језику, 2007. године спасен је живот једне бебе из ромске заједнице. Родитељи нису говорили српски језик, а детету је било неопходно хитно збрињавање због тешког здравственог стања. Превазилажењем језичке баријере успели смо да добијемо сагласност родитеља за његово збрињавање и транспорт у Београд. Управо овај догађај показује колико је важно познавати и чувати матерњи језик, али и колико вреди сваки језик на свету, подсетио је Павловић.
У оквиру манифестације, стручно излагање „Ромски језик – благо једног народа, богатство човечанства“ одржала је историчарка др Кристина Јоргић Степановић, а у културно-уметничком програму учествовали су ученици ОШ „Мирко Јовановић“.
