Полагањем венаца и минутом ћутања крај спомен-обележја крајпуташа „1300 каплара“ у Шумарицама, данас је обележена 112. годишњица проласка младих каплара кроз Крагујевац, на путу ка Сувобору и Колубари, 18. новембра 1914. године.
Комеморативни скуп организовало је Удружење потомака ратника Србије 1912-1920 „Војвода Радомир Путник“ из Крагујевца. Венце су положиле делегације Војске Србије, СУБНОР-а и Удружења „Војвода Радомир Путник“, док је у име Града Крагујевца пошту одала др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права.
Култура сећања на историјске догађаје и жртву оних који су се борили за слободу важан је део идентитета града, истакла је др Гордана Дамњановић.
Крагујевац је пре свега слободарски град, који дубоко баштини, поштује и чува културу сећања на историјске тренутке у којима је жртва српског народа била већа од свега, а једина звезда водиља била је слобода. Млади каплари били су ђаци-питомци, послати у Скопље да заврше војне школе, али су због потребе да подигну морал војске у одлучујућим биткама повучени на фронт пре завршетка школовања. Овај батаљон младих каплара, који су имали тек двадесетак година, значајно је допринео славној борби српске војске, истакла је Дамњановић, поручивши да Град Крагујевац дубоко цени њихову жртву.
О томе колико је Крагујевац био заступљен у овом историјском батаљону говорио је Милан Вукојчић, председник Удружења потомака ратника Србије 1912-1920 „Војвода Радомир Путник“ из Крагујевца.
Треба да будемо поносни јер је Крагујевац дао 50 ђака-каплара у Скопски ђачки батаљон. Сећање на њих не престаје до данашњег дана, јер такво херојство и такву младост не можемо да заборавимо. Стари ратници оставили су нам после рата завет да као потомци чувамо успомену на њихову борбу, јунаштво и жртве, истакао је Вукојчић.
Хиљаду и триста каплара назив је за младиће из Скопског ђачког батаљона, који су, по наредби Врховне команде и уз сагласност тадашње Владе и Народне скупштине, послати као појачање српској војсци уочи Колубарске битке. Иако њихова војна обука није била завршена, додељени су им чинови каплара и упућени су на бојиште, где су постали трајни симбол младости и жртвовања за слободу отаџбине.
На спомен-обележју крајпуташу уклесани су и стихови Десанке Максимовић из песме „Жао ми је човека“, који подсећају на младе капларе и њихов пут ка фронту: „Стизали су на време где правда чека, где је домовина звала...“.