У Крагујевцу обележен Дан сећања на жртве холокауста

Спомен парк “Крагујевачки октобар” је поводом Дана сећања на жртве холокауста приредио програм који је осланајући се на књииге и чињенице присутне подсетио на страдања и судбину Јевреја током Другог светског рата.

Холокауст је најмонструознији део глобалног лудила који је произашао из истог извора, казао је кустос Марко Терзић, због чега смо као меморијални музеј право место подсећања на такав догађај. Програм је састављен из три сегмента од којих један обухвата чињенице, други визуелну интерпретацију кроз изложбу Биљане Албахари из Народне библиотеке Србије, док се трећи ослања на филозофију односно покушај разумевања холокауста и шта после, појашњава Терзић.

Партнери у реализацији програма су Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитет у Београду, Народна библиотека Србије, Студентски Културни Центар Крагујевац, Центар за изградњу мира Крагујевац а подршку у организацији пружио је и град Крагујевац.

Учешћем у обележавању Дана сећања на холокауст, град Крагујевац се прикључује светској кампањи “We Remember” (Памтимо), којом се апелује да се овакви злочини у коме је страдало око шест милиона Јевреја никада не забораве. Као град страдалник током Другог светског рата у коме су живот изгубили сви крагујевачки Јевреји, Крагујевац је право место сећања на жртве холокауста, казао је Александар Штајн помоћник градоначелника за унутрашњу и међународну сарадњу.

У свету има 14,5 милиона Јевреја, а до почетка Другог светског рата било је два милиона више. Од краја рата до данас јеврејска популација није успела да надокнади тај број. У Србији је било нешто више од 35 хиљада Јевреја, а током холокауста страдало је 90%.

О својим и породичним сећањима, учесницима програма говорио је Александар Ајзинберг, данас уважени ахитекта и преживели сведок ужаса холокауст, који је са својом мајком из затвора побегао са 12 година. Скровиште је нашао у планинама Источне Србије где су му помогли четници Драже Михаиловића и како каже дивни људи који су их хранили скривајући се на различитим местима. Због тога, сећа се Александар нисам ни био свестан какав се ужас у Србији и Европи дешава. Многи ни данас не схватају да 90 % људи који су страдали у холокаусту нису могли да замисле да ће бити убијени, верујући да ће бити одведени на Мадагаскар или Пољску како су им говорили. У оно време холокауст нисам доживљавао као нешто страшно, јер сам у планини био срећан што сам побегао из затвора. Ужасом смо били притиснути када смо се вратили у Београд и сазнали шта се догодило, прича Александар Ајзинберг.

Иначе, поводом Дана сећања на жртве холокауста запалили су свеће и положили црвене руже на споменик стрељаним Јеврејима и Србима у Багремару, председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић, помоћник градоначелника Алексанадр Штајн, председник Друштва за очување сећања на холокауст-огранак Крагујевац Немања Петровић, архитекта и живи сведок Александар Ајзинберг и представници СУБНОР-а.