Крагујевац, имајући у виду привредна кретања, има велики потенцијал. Располаже ресурсима који обезбеђују компаративне предности у односу на друге велике градове у Србији. Има довољно гринфилд и браунфилд локација. Поред великих компанија као што су ФЦА или Сименс, успео је да изгради и класу успешних привредника и средњих предузећа који ће, у наредне три године, бити један од стратешких приоритета – речено је на седници Привредног савета града Крагујевца.
Међу приоритетима је смањење незапослености и развој индустријских зона Фенкис, Корман поље и Цветојевац, истакао је Радомир Ерић председник Савета и члан Градског већа за привреду. У плану је и формирање слободне царинске зоне, ревитализација и проширење браунфилд локације у старој индустријској зони, као и оснивање научно – технолошког парка. У свему томе рачунамо на подршку државе, која је подсетио Ерић подржала комунално опремање индустријске зоне Собовица, изградњу Палате правде, Окружног затвора, Центара изврсности, станова за младе научнике и припаднике снага безбедности, новог павиљона за смештај студената, Дата центра. Спремно дочекујемо нове инвеститоре, али ће у нашем фокусу бити помоћ локалној привреди, кроз пореске олакшице на имовину за све привредне субјекте који би инвестирали у изградњу нових хала, пословних објеката а посебно у отварање нових радних места. Детаљи пореских олакшица биће познати за највише два месеца.
Ерић је искористио прилику и позвао све привреднике града Крагујевца да за сваки пропис, сваку таксу или оно што оптерећује њихово пословање, уз образложење доставе Градској управи за привреду. Он је њиховој пажњи препоручио и Сиву књигу прописа НАЛЕД – а за 2018. годину, која ће данас бити објављена и подсетио да је до сада на тај начин кандидовано више од 500 иницијатива за поједностављење бирократије, а 210 нашло је место у Сивој књизи, од чега су државне институције прихватиле готово половину препорука.
У оквиру подршке привредницима, представници града и Регионалне привредне коморе редовно ће обилазити компаније како би се на терену упознали са њиховим плановима и развојем али и проблемима, казао је Предраг Лучић директор Регионалне привредне коморе Шумадије и Поморавља.
Јер, Студија привредног развоја града Крагујевца као основне инфрастурктурне проблеме препознала је пролазак железнице кроз град, недовршене обилазнице, недостатак робно транспортног центра, недостатак управљања отпадом и опасним материјама, недостатак паркинг простора у самом граду. Иначе, цела студија, према речима проф Ненада Станишића базирана је на стратегији „Смарт специјализације” односно на реалтивно новом концепту који је производ ЕУ и обавеза не само за чланице него и за земље кандидате. То значи, како је објаснио Станишић, да је пред нама изазов да као регион издвојимо секторе који ће бити приоритет, а чији ће развој бити заснован на новим знањима, иновацијама, повезивању и сарадњи образовног система и привреде.
На седници Привредног савета било је речи и о актуелним показатељима привредних кретања у граду. Конкретан аргумент о привредном опоравку Крагујевца је смањење броја незапослених. Од 2011. до 2017. године број запослених порастао је за 8500, а само у 2016. и 2017. години за 3450. У марту 2016. године на евиденцији Националне службе за запошљавање било је 22 750 лица. Крај 2018. године Крагујевац је дочекао са 17 998 незапослених лица што је податак који охрабрује.
Иначе, седници Привредног савета у новом сазиву присуствовали су Срђан Дробњаковић директор Уније послодаваца Србије и Небојша Милетић члан председништва Уније послодаваца Србије.