Опроштај од Бојана Јовановића - великана нашег поднебља

У Књажевско српском театру данас је одржана комеморација поводом смрти Бојана Јовановића, уметника на хармоници, изненада преминулог у 48. години.

Био је у пуном заносу своје стваралачке активности и зато нас је Бојанова смрт све изненадила. Бојан Јовановић, човек џиновског раста и још већег срца и љубави према људима којима је читавог свог живота даровао најлепше мелодије и хармоније, рекао Радомир Томић, његов професор у Музикој школи. Великан нашег поднебља, како га је назвао, као дечак и дјак Музичке школе маштао је о томе да повеже и направи спој две музичке крајности, класичну и националну музику. Жеља да народну музику оплемени и унесе нешто од свог класичног знања резултирала је његовим прошлогодишњим концертом у Крагујевцу, који би се сада могао назвати опроштајним за све који су се дивили његовој музикалности и његовом јединственом виртуозитету. Свој израз у спајању српске народне музике и народне музике Русије, нашао је у Москви где је стварао скоро 20 година, пружајући своју надухнутост публици у двема земљама. Као слободан уметник у Русији је направио добру каријеру и био омиљен у свим круговима, и све постигао својим снагама. Сви који смо данас овде можемо бити поносни што смо имали прилику да пратимо рад, уметност и стваралаштво нашег пријатеља и великана Бојана Јовановића, казао је Томић.

У присуству родбине, пријатеља, колега, поштовалаца музичког стваралаштва од Бојана Јовановића, у име града Крагујевца опростио се Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу.

Бојан Јовановић био је пример дефиниције уметности. Свемогућ на хармоници, фасцинантан за струку, ишао је до невидјених граница померајући их до нестварног и дотакао висине о којима многи маштају. Његовим одласком Крагујевац је изгубио много, амбасадора културе, уметника који је име свог града проносио светом на најлепши могући начин - музиком, осмехом, бројним признањима и наградама. Њему су се дивили љубитељи хармонике у познатим дворанама широм света, а ми смо били поносни што је рођен овде и што је путем светске славе кренуо из крагујевачке музичке школе. Оставио је неизбрисив траг у свом стваралштву и био најбољи акордеониста своје генерације у бившој Југославији. Поред многобројних талената које је изнедрила Музичка школа, Бојан је увек био на врху и посебан, и надам се да ће наставити да буде узор и будућим генерацијама, казао је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу.

Његов пријатељ и музичар који га је пратио на виолини Марко Лазовић, Бојана Јовановића назвао је људском громадом и генијем у сваком смислу. Његова генијалност била је дар од Бога, употпуњен образовањем и великим радом. Успео је у ономе чему је тежио, да традиционалну музику подигне на виши ниво, а задатак његових сарадника и будућих генерација биће да она не постане “згажена шљива” како је Бојан умео да каже.

Од Бојана Јовановића опростио се још један његов пријатељ и музичар са којим је проводио доста времена на сцени али и иза сцене, Звонко Туцаковић. Бојан је давао све из себе. Пленио је својом чистотом, једноставношћу, непосредношћу, раздраганошћу и искреношћу детета и као јединствени уметник кроз иструмент успевао све то да пренесе и побуди код људи најтананија осећања. Љубав и искреност заједнички су именитељ за све што је радио. Љубав на свим нивоима, према музици пре свега, хришћанству које је живео, човечанству, свом роду, отаџбини. Бојим се, рекао је Туцаковић, да искреност душе и појаву попут Бојанове, више нигде нећемо срести.

Бојан Јовановић је сахрањен на Белошевачком гробљу у Крагујевцу.