И устав... и конштитуција

Свечаном академијом „И устав... и конштитуција“ у здању Старе скупштине обележен је Дан државности у Крагујевцу. Дан када је на овом истом месту 1835. године, пред 2400 народних посланика, Србија добила свој први модеран устав, који је за то доба био више него демократски. Сретењски устав је слободоумношћу шокирао турску, аустријску и руску империју, које су једногласно захтевале да овај акт буде хитно укинут. Иако кратког века, овај устав остао је симбол српског пркоса и слободе.

Све што данас имамо, све вредности које гајимо, слободу, правду, једнакост и љубав према Србији, све је уобличено и извајано, баш овде, на овом месту. Срочено је, баш у Крагујевцу, у Устав и постало темељ државности Србије. А тешко да би ишта могло да буде створено без родољуба из данашње Војводине, каже градоначелник Крагујевца, Радомир Николић у свом сретењском говору и још додаје да је рецепт стварања слободе написан. Српским витезовима знања и рата морали су да се поклоне и Беч и Цариград. Посејано је семе слободе и љубави према нацији. Рецепт се показао као непогрешив. Што никне из тог семена, постаје неуништиво, ванвременско и универзално, као и вредности које су родољуби уткали у темеље државности. Да није било семена слободе овде, у Шумадији, не би имало где да се посади семе знања из Војводине, а што је из њега никло, зна се – и Крагујевачка гимназија, из ње Лицеј, из Лицеја универзитет. Из тог семена ниче и Српска Војводина и слободна Србија и све што је вековима било дубоко испод пепела.

Доношење Стерењског устава 1835. године у престоном Крагујевцу, био је значајан корак у колективном историјском прегнућу. Не само зато што је то истовремено био један од првих устава у тадашњој Европи и почетак уставне историје Србије, већ и зато што је био својеврсна српска декларација слободе и независности, каже у својој беседи председник Покрајинске владе Војводине, Игор Мировић. Стабилна и организована држава је први најважнији услов народне слободе и националног напретка. Само обједњени, баш онако како су то били наши велики преци, такву државу можемо да створимо и сачувамо за поколења која ће доћи после нас. Одговорност за то мора да понесе свако од нас, рекао је Мировић и додао, то говори и народна мудрост коју је забележио Вук Караџић, a која је обавезујућа и данас - ако свако уради што је кадар, неће народ пропасти.

У уметничком делу програма наступили су Градски камерни хор „Лицеум“, Певачка група „Студенац“ и Градски камерни хор “Шлезингер“. Глумци Књажевско - српског театра Миодраг Пејковић, Саша Пилиповић, Милић Јовановић, Богдан Милојевић и Александар Милојевић извели су игроказ по драмама „Контумац“ Ђорђа Милосављевића и “Милош Велики” Маше Стокић, у режији и адаптацији Саше Пилиповића.