Свечаном седницом Скупштине града обележен Ђурђевдан – Дан града

Свечаном седницом Скупштине града у здању Старе скупштине у присуству бројних гостију, представника амбасада, Универзитета, верских заједница, правосуђа, државних институција и организација, делегација градова пријатеља и побратима, Крагујевац је обележио дан када је 1818. године, вољом кнеза Милоша проглашен за престоницу модерне Србије.

Када је књаз Милош донео одлуку да се из Горње Црнуће пресели у Крагујевац, није ни слутио да ће оно што је саградио за време свог кратког столовања остати као трајно и изузетно ретко благо нашег народа, подсетио је поздрављајући окупљене званице Мирослав Петрашиновић председник Скупштине града. Тих година у Крагујевац је дошао и велики број значајних личности које су оставиле неизбрисив траг и поставиле темеље данашње савремене Србије: Грк Константин Александрини први дипломирани лекар, Вук Стефановић Караџић, Димитрије Давидовић, Јоаким Вујић, Јосиф Шлезингер. Допринели су оснивању низа институција као што су: прве новине, оркестар, први театар, прва гимназија, Лицеј – виша школа, прва галерија слика, први суд, апотека, музеј и библиотека.

Неки градови се памте по рекама, трговима, грађевинама... Крагујевац се памти по људима, по великанима који су изградили нашу престоницу верујући у своје снове, казао је у свом обраћању градоначелник Радомир Николић.

И као што је Мија Алексић постао Крагујевчанин 1934. године, када је воловском запрегом дошао са родитељима из Црнуће у наш град,  Милош пре њега, као Михајло после Милоша, па Сима Паштрмац, Шарл Лубри, Јосиф Панчић, Ђура Јакшић, Радомир Путник, Светозар Марковић, Живојин Мишић, Елизабет Рос, Војислав Радић, Драгиша Недовић, Љуба Тадић, Владика Сава, Драгослав Срејовић.

Јесмо ли ми и добитници Ђурђевданских награда достојни наследници? Градимо ли и ми будућност од својих снова? Хоћемо ли и ми да оставимо траг? Је ли Крагујевац још увек највећи град на свету као што га је Мија Алексић доживо те 1934. године. Наме јесте. За остале не маримо. Крагујевац је био и биће највећи град на свету, поручио је Николић.

И ове године на свечаној седници Скупштине града уручене су награде и признања. Годишње награде града – Ђурђевданске награде за дела која су постала дотупна јавности у 2018. години уручене су - за област спорта Срећку Отовићу, за област хуманитарног карактера Горици Димитријевић, а у области новинарства др Јелени Тијанић. У категорији уметности награду је добио Мирко Демић, у области приватног предузетништва Братислав Милановић, а у области образовања  Катарина Вељковић.

Одлуком градоначелника Радомира Николића, Плакета Светог Ђорђа додељена је др Милоју Николићу и др Милошу Којићу.