Крагујевац је једна од 33 локалне самоуправе у Србији, која је потписала меморандум о сарадњи на унапређењу локалног финансијског управљања и контроле, као и надзора над локалним јавним предузећима.
Споразум је део пројекта „Реформа локалних финансија у Србији 2“, који са три милиона швајцарских франака финансира Швајцарски Државни секретаријат за економске послове (SECO), кога заступа Амбасада Швајцарске у Србији, а представља Швајцарска канцеларија за сарадњу у Београду.
Циљ пројекта је наставак јачања управљања јавним финансијама на локалном нивоу ради унапређења стратешке расподеле јавних средстава.
У име града Крагујевца, који је носилац пројекта са партнерским општинама Аранђеловац, Топола и Баточина, меморандум је потписала Милијана Ратковић градски ревизор.
Крагујевцу и партнерским општинама одобрена је техничка помоћ за трећу компоненту, а то је унапређење система надзора над радом локалних јавних предузећа (праћење и контрола фискалног ризика).
Идеја је да се јавна предузећа што мање субвенционишу односно да се оспособе да буду профитабилна и тај приход уплаћују у буџет града односно општине, рекла је након потписивања меморандума у изјави за медије Наташа Пешић - Радосављевић начелник Градске управе за управљање пројектима, одрживи и равномерни развој.
У склопу програма „РЕЛОФ 2“, Министарство привреде ће развити софтвер за извештавање о раду локалних и јавних предузећа који ће бити универзалан за целу Србију, а кроз који ће локалне самоуправе свакодевно моћи да контролишу њихове финанасије. Бићемо умрежени са свим јавним и јавно – комуналним предузећима и друштвима са ограниченом одговорношћу чији су оснивачи град Крагујевац односно општине Аранђеловац, Топола и Баточина.
Програм траје до 31. јануара 2023. године и подразумева, појаснила је Пешић – Радосављевић, рад на свим нивоима, не само са службама за финансије, него и са Надзорним одборима, Скупштинама друштава и члановима већа који такође морају да прођу обуку.
Увођење финансијске контроле и управљања и бољег надзора над локалним јавним предузећима према речима Бранка Ружића министра државне управе и локалне самоуправе омогућава да, челни и најодговорнији људи општина и градова, сагледају ситуацију у буџету и повежу је са плановима и циљевима које су поставили пред себе да би унапредили услове живота за грађане у својим срединама и тако оправдали указано поверење.