Монографија Престони Крагујевац представљена јавности

У организацији Историјског архива Шумадије, а уз финансијску подршку града Крагујевца, Друштво историчара Шумадије представило је данас јавности монографију Престони Крагујевац. Монографија, коју потписују три аутора - др Радомир Ј. Поповић и др Александра Вулетић из Историјског института Београд и ма Предраг Илић, архивски саветник Историјског архива Шумадије, обрађује период од 1818. до 1841. године.

Непосредни повод за настанак књиге је обележавање два века од проглашења Крагујевца за престоницу модерне Србије. Осим доприноса обележавању тог јубилеја, аутори су, како кажу, желели да дају свој допринос бољем познавању прошлости Крагујевца и Србије.

Током 2018. године, низом манифестација обележили смо 200 година од проглашења Крагујевца првом признатом престоницом. Раздобље од 1818. до 1841. године је време у коме се историја мале вароши преплиће са историјом Србије, казао је Александар Штајн помоћник градоначелника за унутрашњу и међународну сарадњу. У том периоду, дужем од две деценије, Крагујевац је административни и политички центар у коме се постављају темељи већине модерних институција. Зато је било потребно да се ово историјско раздобље Крагујевца обради стручно и научно, коришћењем доступне архивске грађе и литературе. Ова многорафија ће отворити широко поље за бројне истраживаче, како би се тема престоног Крагујевца и даље изучавала и продубљивала. Жеља је свих нас, поручио је Штајн, да се прича о Крагујевцу као првој престоници не заврши у јубиларној години, већ да буде део историјског памћења сваког нашег суграђанина.

Аутор првог дела књиге „Владати из Крагујевца“ др Радомир Ј. Поповић прати настајање Крагујевца као престонице који интерпретира као процес, а не као чин. Други део књиге „Живети у Крагујевцу“ аутора др Александре Вулетић бави се друштвеним и привредним сегментом, а трећи део који потписује ма Предраг Илић систематски прати просветне и културне прилике.

Добили смо књигу која нас на другачији и нов начин упознаје са првом престоницом и новим чињеницама, јер су у неким случајевима аутори успели да демистификују деценијама уврежена схватања у историјској свести народа, али и у научним круговима, истакла је др Бојана Миљковић – Катић која је уз проф. Горана Левајца рецензент књиге. Добро осмишљеним насловом и поднасловима аутори су истакли основни фокус књиге – престоничку улогу Крагујевца. Такав фокус и читање историјских чињеница на нов и занимљив начин показали су да се то што је Крагујевац био престоница снажно рефлектовало на привредни и друштвени живот мале шумадијске вароши, да је издвојило од сталих, обезбедило брз развој, али јој је истовремено поставило и границу.