У оквиру манифестације „Дани Израела у Крагујевцу“ за љубитеље писане речи у Народној библиотеци „Вук Караџић“ организовано је вече посвећено израелској књижевности и једном од најчитанијих израелских писаца у Европи Амосу Озу.
Осим подсећања на бројне награде, међу којима су Израелска награда за књижевност, Гетеова награда и награда Легије части, публика је била у прилици да сазна и неке детаље из турбулентног и необичног живота тог великог уметника који је почео да пише са свега шест година како би задивио девојчице. Себе је сматрао срећним човеком који је остварио део снова, рано схвативши да ниједан човек не може поново да се роди и да где год отишао у себи носи своје гене, детињство и родитеље.
Наша књижевна култура, истакла је током предавања Џени Седов заменица амбасадора Израела у Србији, веома је велика и богата па је због тога тешко издвојити једну личност. Међу најзначајњим израелским писцима, поред Амоса Оза је и Хајим Нахман Бијалик који је рођен у Русији. Много је наших књижевника који су веома популарни и читани широм света. Дела Амоса Оза, рецимо, објављена су у 35 земаља и преведена на 45 језика. Од дивних књига које сам прочитала пре доласка у вашу земљу, казала је Џени Седов, издвојила бих Вука Караџића и Иву Андрића, не само зато што је нобеловац већ зато што је преведен на хебрејски језик.
Вече посвећено израелској књижевности само је један у низу догађаја који су организовани у оквиру манифестације „Дани Израела у Крагујевцу“ рекао је поред осталог Миљан Бјелетић члан Градског већа за културу. То је резултат сарадње Крагујевца са израелском амбасадом, која је успостављена у различитим областима, али је најрподуктивнија у области културе. Има простора да сарадња буде још чвршћа, оценио је Бјелетић, а то би се огледало кроз умрежавање наших културних посленика и уметника, али и заједничким пројектима. Поред сарадње са амбасадама држава чланица ЕУ у Србији, град Крагујевац, подсетио је Бјелетић, посебну пажњу поклања успостављању међународне сарадње и са релевантним међународним субјектима у области културе као што су Италијански културни центар, Руски дом, Гете институт и Француски културни центар односно Институт.
Иначе, поред Миљана Бјелетића, вечери израелске књижевности, у име Града присуствовали су Мирослав Петрашиновић председник Скупштине града и Александар Штајн помоћник градоначелника за унутрашњу и међународну сарадњу.