У оквиру Државног програма помоћи и обнове оштећених породичних стамбених објеката у својини грађана током јунских поплава, који је спроведен преко Канцеларије за јавна улагања, у Крагујевцу је урађено 130 позитивних решења за доделу помоћи. За санацију штете укупно је одобрено 17 960 000 динара, а средства ће бити исплаћена у наредних 5 – 6 дана, казао је начелник Одељења за ванредне ситуације Драгош Радовановић који је упознао чланове Штаба за ванредне ситуације са активностима које су предузете након поплава.
У првој фази рехабилитације санирано је 14 најугроженијих улица, док ће другом фазом бити обухваћено 55 улица на територији седам месних заједница: Белошевац, Ердеч, Илићево, Бресница, Станово, Шумарице и Угљешница.
Сва та оштећења последица су озбиљних проблема са инфраструктуром која у претходних 30 – 40 година није пратила развој Крагујевца, већ се спонтано развијала. У плану је раздвајање кишне од фекалне канализације, као и реконструкција водоводне мреже, казао је командант Штаба и градоначелник Радомир Николић. Морамо цео град да радимо изнова, па и на местима где људи живе деценијама уназад, јер имамо проблем са фекалном канализацијом, а кишну готово и да немамо, осим у строгом центру. Поцена је да недостаје 200 километара кишне канализације, а вредност тог посла је готово 100 милиона евра. То ћемо свакако у будућности морати да радимо како би спречили управо оно што се дешавало у претходном периоду, па и ове године, да свака озбиљнија киша носи путеве и плави куће.
Крагујевац свакако улази у државни пројекат вредан три милијарде евра, намењен изградњи канализационе мреже у целој Србији, већ наредне године. У току је израда елабората и пројеката, а изградња кишне канализације решиће бројне проблеме у путној инфраструктури која ће бити стабилнија и лака за одржавање. Поред тога, Николић је најавио и изградњу новог постројења за прераду отпадних вода на истој локацији, поред постојећег које ће бити затворено, јер реконструкција није исплатива.
На данашњој седници разматрано је стање 213 склоништа на подручју града где може да се смести око 33 000 од укупно 150 000 становника колико према последњем попису живи у градском насељу. Опште стање у склоништима је задовољавајуће, али су постојећи капацитети недовољни, тако да постоји потреба за изградњом нових објеката за склањање. Покренуто је и питање обнове и модернизације система за јавно узбуњивање који датира још из 80 – тих година, као и реорганизацијe цивилне заштите у складу са новим законским прописима.
На седници је разматрана здравствена исправност хране и воде на територији града која је, како је оцењено, на високом нивоу и нема значајнијих искакања. Имамо довљне количине здравствено исправне воде. Од 945 бактериолошких анализа, како се данас чуло, само је један узорак био неисправан што је на нивоу статистичке грешке. Кад је реч о санитарно – хигијенском надзору објеката за друштвену исхрану, од 822 узорака намирница неисправно је било 0,6 посто. То, према речима Драгана Васиљевића в.д. директора Института за јавно здравље, најбоље показује да је значајно подигнута хигијенска свест у предшколским, школским и студентским ресторанима, болничкој кухињи и и фабричким ресторанима.