Крагујевачки Центар за социјални рад 58. рођендан обележио радно

Центар за социјални рад “Солидарност” 58 рада и постојања обележио је данас стручном скупом на тему Закона о заштити података о личности који је одржан у Скупштинкој сали града Крагујевца. О Закону чија је примена почела у августу ове године, представницима града Крагујевца, градских институција из система здравствене и социјалне заштите и суседних округа, ПИО фонда и Црвеног крста, говорили су Драгана Стојковић, руководилац Одсека за надзор над заштитом података и Марко Никотић, виши саветник Службе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Презентацији Закона о заштити података о личности присуствовала је и др Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за социјалну и здравствену заштиту која је честитајући запосленима годишњицу Центра, рекла да ће са позиција локалне самоуправе имати чврстог сарадника и партнера који ослушкује систем социјалне заштите и иде у корак са националним стремљењима.

У склопу социјално породичне заштите током последњих девет месеци у крагујевачком Центру за социјални рад “Солидарност” гравитира око 15 хиљада странака. Са 64 – оро запослених Центар је у овом периоду у оквиру 17 хиљада предмета донео 38 хиљада аката.

На основу Закона о социјалног заштити и Закона о заштити података о личности који их посебно апострофира сва документа садрже поверљиве податке, казао је Момир Борић директор Центра за социјални рад “Солидарност”. Организовањем презентације новог Закона о заштити података о личности, настојимо да ојачамо запослене у Центру за социјални рад као и запослене у партнерским организацијама, зато што је каже Борић, наш стратешки циљ да се систем социјалне заштите кроз интегрални модел подигне на виши ниво, а сарадници Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности ће нам помоћи да сазнамо више о новом закону и смањимо ризик у обради података.

Иначе Закон о заштити података о личности усвојен је у новембру 2018. године са одложеном применом од девет месеци и у највећој мери у њему је садржана уредба Европске уније о заштити података о личности - GDPR (General Data Protection Regulation) и тзв. “Полицијска директива” ЕУ која уређује обраду података о личности од стране надлежних органа у вези са кривичним поступцима и претњама националној безбедности.