Од престонице до индустријског центра Србије-Крагујевац средином 19. века

У оквиру Октобарских свечаности града Крагујевца, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу у сарадњи са Историјским институтом из Београда данас је одржан округли сто на тему Од престонице до индустријског центра Србије – Крагујевац средином 19. века.

Крагујевац је прошле године обележио два века од проглашења за прву претоницу модерне Србије и данас, на правом месту и у правом тренутку отварамо нове теме о историји града. Из епохе у којој је био седиште престонице модерне српске државе, седиште политичког, привредног, образовног и културног живота, данас интензивно креира нову баштину. Такмичи се за инвестиције, посетиоце и стручну радну снагу због будућности своје младости. Једног дана и то ће бити део историје прве престонице, тема неког сличног научног скупа, рекао је Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине града поздрављајући учеснике у име града Крагујевца.

У име ректорског колегијума Универзитета у Крагујевцу говорио је проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета који је истакао да је тема округлог стола веома битна и за град и за регион.

У времену веома виског и брзог технолошког развоја, можда заборављамо важне историјске теме и добро је направити осврт који покреће низ питања. Од престоничког статуса до ондашњег израстања у индустријски центар Србије, Крагујевац је био и остаће окосница индустријског развоја. Данас, због фабрика као што су Фијат, Сименс, Мајнд и других успешних компанија, рекао је ректор Филиповић и додао да је веома битно да град настави у том правцу да се развија.

Према речима проф. др Милоша Ђурана, управника Центра, тема округлог стола окупила је научне радове у чијем фокусу је један од најзначајнијих периода из историје Крагујевца који је имао велики утицај на национална историјска дешавања али и периода који је био у непосредној вези с друштвеним кретањима у Европи тога доба.

Намера Центра је да се овим скупом научни фокус усмери на историју Крагујевца у својеврсном раздобљу транзиције до које је дошло у другој половини 19. века, а која је недовољно истражена тема, рекао је проф. др Ђуран, дописни члан САНУ и истакао да ће се у наредним скуповима обрађивати различити историјски периоди Крагујевца, што ће се допринети не само бољем познавању историје града, већ и Србије у 19. веку. Поред тога од велике помоћи биће у суочавањима са изазовима који нас очекају у будућности, додао је проф. др Милош Ђуран.