Портрет Милана Стојчевића у галерији фотографија бивших председника општине и градоначелника Крагујевца

Галерија фотографија бивших председника општине и градоначелника Крагујевца допуњена је портретом Милана Б. Стојчевића, председника Крагујевачке Општине, првог изабраног председника који је ту дужност обављао у периоду од 20. јануара 1921. године до 31. августа 1923. године. У присуству чланова породице, унука и праунука постављена је фотографија с његовим ликом и периодом у току којег је водио тадашњу општину, а са њима је разговарао председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић. Председник Петрашиновић захвалио се породици на фотографији која је недостајала.

Као град желимо да негујемо традицију и сећање на све председнике општине који су водили град нарочито у тешком послератном периоду, јер је током Првог светског рата Крагујевац претрпео велика разарања. Поносни смо на историју града који је у периоду после рата почео да се развија и постаје један од највећих центара у тадашњој заједничкој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Као председник тадашње Крагујевачке општине, Стојчевић је био високи политички функционер ондашње Демократске странке, посланик у Скупштини Краљевине Југославије и градски већник и обављао је високе дужности у локалној самоуправи али и на нивоу целе државе. О његовом лику и делу написано је у књигама ''Крагујевац између два рата'' аутора Вељка Лековића и ''Историја Крагујевца'' историчара Борише Радовановића у којима су споменуте све значајне личности града. То је један од начина да се као локална самоуправа одужимо и сачувамо их од заборава, рекао је председник Петрашиновић.

Унука Милана Стојчевића, Љиљана Ковачевић изразила је велико задовољство што је град имао слуха да лик и дело њеног деде сачува од заборава. Говорећи о њему, Љиљана је казала да је Стојчевић био виши питомац Војно-техничког завода, да се усавршавао у иностранству, у Америци, Немачкој, Француској, Аустрији, Белгији и да је као стручњак Војно-техничког завода био у надзору и контроли на подизању бране на језеру у Грошници, сличне послове обављао је на изградњи Водојаже, Хиподрома. Био је веома амбициозан и вредан човек који је желео да стечено знање искористи за свој град и људе који у њему живе, а сигурна сам, каже Љиљана Ковачевић, да би учинио још много тога у чему га је спречила прерана смрт.