Обележен Дан државности у Крагујевцу

Свечаном академијом "Народе српски! Љубезна браћо моја" у здању Старе скупштине у Крагујевцу обележен је Дан државности, дан када је на Сретење 1835. године пред 2400 народних представника Србија добила свој први модеран устав и увео је међу уређене, модерне државе оног доба.

Сретење се као Дан државности Србије славило до настанка Краљевине, Срба, Хрвата и Словенаца, наког чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године. Државни празник Републике Србије јесте Сретење, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанка и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Сербије, казао је у свом обраћању градоначелник Крагујевца Радомир Николић.

Први велики град који је Карађорђе ослободио турске власти, 25. априла био је Крагујевац, а ми Крагујевчани смо поносни на свој град. Хвалисаво га називамо првом престоницом модерне Србије. Славимо Милоша Великог као свог праоца. Са поносом говоримо о његовим делима, институцијама које је овде основао, првим у Србији. У стању смо понесени просперитетом какав смо под Милошем имали, да заборавим скромног ослободиоца чији је недосањани животни сан како је рекао руском цару био "да види своје отечество ослобођено од турског јарма и да се врати своме плугу".

Знајући да живимо данашње време и да се на данашњи дан у најлепшем светлу сећамо сопствене историје, величајући догађаје и претке које су их креирали, градоначелник Николић је поручио да су Србији потребни и Карађорђе и Милош, један да је пробуди, други да је подигне на ноге, јер се успавани не усправља, јер да није првог не би било ни другог, а да није другог, први би био бесмислен, јер устанак за слободу без уређења бива бесмислен.

Један од новијих државотворних чинова који служи на понос целокупној српској култури је и Сртењски устав донет у Крагујевцу 1835. године. Начињен по угледу на либерално демократске уставе Белгије и Швајцарске био је производ српске политичке и правне памети, а Први српски устанак избио о Сретењу 1804. године био је почетак сусретања између борбеног, слободног духа свих Срба са свих поддручја где су живели, казао је у беседи Драган Станић, председник Матице српске. Србији се данас више него икада у протекле три деценије отварају истинске могућности за вођење добре, успешне и доследне политике засноване на одбрани националних интереса и способности укплапања у широке међународне оквире. Најбоље време за Србију тек долази и ваља нам се за такву борбу добро припремити казао је Станић и додао да то значи да су Србији данас потребни сви они који хоће да се боре, главом, срцем и снагом. О томе нам данас говори Сретење из 1804. и Сретење из 1835. године. Као и онда тако и сада Србија нам поручује да нас жели мисаоно спремне, емоцинално усмерене и вољно стабилне. Србија нам поручује да је управо сада прави тренутак да за њу учинимо оно што морамо чинити. Треба да учимо, сретнемо себе, свој народ, своју културу, државу и своју будућност. Кад све то осетимо и кад не можемо тим искушењима да се одупремо и кад се сви посветимо таквим циљевима, знаћемо да у нама делује Сретењски завет, поручио је у беседи Драган Станић председник Матице српске.

У уметничком делу Сретењске академије наступили су мешовити хор ФИЛУМ-а Универзитета у Крагујевцу, етно група „Завет“, Градски камерни хор „Шлезингер“ а глумци Књажевско српског театра, Милош Крствовић, Ненад Вулевић и Аврам Цветковић извели су игроказ „Народе српски! Љубезна браћо моја“ у адапцацији и режији Марка Мисираче.