Јасеновац – право на незаборав

Јасеновац – право на незаборав изложба чији је један од експоната – макета логора Архитектонског факултета први пут приказана 2018. године у Уједињеним нацијама поводом обележавања Међународног дана холокауста данас је отворена у Музеју „21.октобар“ у Крагујевцу. На отварању изложбе у оквиру које је промовисана и трилогија о Јасеновцу проф. др Гидеона Грајфа светског експерта за Аушвиц, сећања на логор Јасеновац предочили су преживела тада деца, народни посланик и председавајућа Народне скупштине РС, Смиља Тишма и потомак Николе Тесле Лазар Косановић у име 14 чланова породице Тесла страдалих у Јасеновцу.

Смиља Тишма своја најтужнија сећања везује за одвајање деце од родитеља. У логор је одведена са седам година а са њом су били две сестре, брат и мајка, која Јасеновац није преживела.

Лазар Косановић у име 91 члана породице Тесла брутално убијених у Независној држави Хрватској, од којих 14 у Јасеновцу је рекао да док су се Срби деценијама трудили да обране истину о српском пореклу великог научника неки су пре тога покушали да се његови корени склоне у заборав. Усташе НДХ су 1941. године побиле сав српски живаљ у Смиљану, родном месту Николе Тесле као и околним српским селима. Тада су срушили и родну кућу Николе Тесле као и храм у којем је служио његов отац Милутин Тесла, православни свештеник и први вероучитељ у Госпићу, казао је Косановић и поручио да се сетимо тога сваки пут када чујемо или прочитамо да је Никола Тесла Хрват.

У присуству министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зорана Ђорђевића, градоначелника Крагујевца са сарадницима, историчара, представника борачких организација изложбу је отворио Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић.

Срби у прошлости нису били превише ангажовани око приказивања реалног стања везаног за геноцид над српским народом у II светском рату, што је вероватно била последица тадашњег система у којем је било важно да постоји врста симетрије кривице - да су сви подједнокао криви. То нимало не аболира од одговорности српске функционере што су свих ових деценија ћутали о овом питању, казао је Дачић. У прилог томе говори и чињеница да готово нема ниједног филма о Јасеновцу, документарних или играних остварења. Из потребе да се чува свест и зна за све злочине и геноцид који је почињен над Србима, изложба представља документарно изношење чињеница о свему што се дешавало. Невезано да ли је у питању 100 хиљада или 500 хиљада жртава, свака жртва која је пала због своје националне или верске припадности је за сваку осуду. Ми ово чинимо због тога да се не заборави и да се не понови. За нас је важно да негујемо културу сећања као што то раде други народи у свету, поручио је Дачић.

Највише жртава током II светског рата у концентрационим логорима имали су Јевереји, Срби и Роми, подсетио је министар Ђорђевић. Ако знамо да је међу жртвама у Јасеновцу било највише Срба, да је у НДХ постојао концентрациони логор само за децу, што није постојало нигде у свету и да су почињени монструозни злочини последица фашистичког режима имамо право на незоборав и да причамо о томе казао је Ђорђевић.

Поносни на чињеницу што је Крагујевац одабран да буде домаћин изложбе Јасеновац – право на незаборав, градоначелник Дашић је казао да су судбине крагујевачких жртава и логораша који су преживели стравичен злочине сличне због чега они и њихови потомци од нас очекују да их не заборавимо. То је наша обавеза према њима али и према нашем националном бићу, поручио је Дашић.

Изложени експонати којима су мучени и убијани деца и невини цивили у Јасеновцу: србосје, чекићи, секире, мотике, бајонети, ножеви, камен, брице, ексери као и фотографије и спискови са 20 хиљада имена страдале деце, архивска документа, две тоне тешка макета логора немо сведоче о ономе о чему ми гласно скоро ништа не говоримо, казао је Драгослав Бокан, књижевник и публициста. Прича о Јасеновцу је неиспричана, најстрашнија неизговорена истина о нашем страдању и дошло је време да можемо слободно да говоримо о томе што се заиста десило. Говорећи о трилогији о Јасеновцу Бокан је рекао да уз помоћ аутора стручњака за Аушвиц који је свој живот уложио у истину о нама проф.др Гидеона Грајфа, данас можемо да говоримо о ономе о чему је требало да говоримо пре 70 година али нисмо могли.

Гласови стотине хиљада недужних жртава, мушкараца, жена и деце који су брутално и свирепо убијени у Јасеновцу дозивају нас из гроба и моле да не буду заборављени, да не заборавимо ко је починио те ужасне и зверске злочине. Зато проговоримо гласно и учинимо да се њихов глас чује широм света, jer убице и њихови пријатељи интензивно покушaвају да избришу трагове злочина, прекроје историју и изврну чињенице, поручио је у Крагујевцу проф. др Гидеон Грајф, експерт за Аушвиц, директор изложбе Јасеновац – право на незаборав.

Пре свечаног отварања изложбе представници Владе Србије, града Крагујевца, преживели логораши и гости положили су венце крај споменика Стрељаним ђацима и професорима.